Momci i devojke koji su rođeni između 1995. i 2011. godine su prva generacija koja ne zna za svet pre digitalnog doba. Oni znaju kako brzo da dođu do informacija i naučili su da sve proveravaju i traže na Internetu.
Upravo zato, njima je raznolikost potpuno normalna i ne prave razliku među ljudima na osnovu nacionalne pripadnosti, rase, seksualne orjentacije, stavova i mišljenja. Jedna dobra stvar digitalnih medija i društvenih mreža.
Dostupnost informacija
Ali zato tradicionalni vidovi marketinga kod njih ne deluju. Oni svoje odluke, naročito one koje se tiču kupovine, baziraju na proceni stvarnih ljudi, često svojih vršnjaka a ne poznatih ličnosti. Pre odlaska u šopinig, oni sve dobro istraže i informišu se o proizvodu, pa tek onda odlučuju šta će da kupe. A odlučuju se za održive proizvode koji odražavaju njihove vrednosti, za koje su spremni da plate više, piše Krstarica.
Međutim, u tome se krije druga zamka zbog koje su psiholozi zabrinuti. Pripadnici generacije Z imaju dostupne informacije, misle svojom glavom i zbog toga su skloniji mentalnim poremećajima, naročito depresiji. Oni više žive u virtuelnom svetu, a u stvarnom svetu se ne druže previše zbog čega se osećaju usamljeno i izolovano, a često im nedostaje podrška.
Pixabay
Društvene veze
Poslednje dve godine izolacije i onlajn nastave su samo dodatno otežale stvaranje prijateljskih odnosa i društvenih veza. Pored toga, Instagram, TikTok i fotošopiranje kod ovih generacija izazivaju osećaj manje vrednosti, naročito zbog nesavršenosti svog tela zbog čega su vrlo anksiozni.
Možda vas zanima…
Pored toga, zdravstvenu je u stopu pratila i finansijska kriza čime je obeleženo njihovo odrastanje. Sve češće su svedoci činjenice koliko je sve nestabilno i kako se lako gube poslovi zbog čega ne gaje puno nade da će u budućnosti biti bolje.
Klimatske promene
Istraživanja su pokazala da je ova generacija jako zabrinuta zbog klimatskih promena koje su se dogodile pod uticajem prethodnih generacija. Nisu zadovoljni svetom koji su dobili u nasleđe i ostalo im je samo da pokušaju da sačuvaju nešto što su njihovi prethodnici eksploatisali. Prema američkim istraživanjima, čak devet od 10 pripadnike generacije Z je depresivno i rezignirano.
Pixabay
Pomoć
Prema Američkom udruženju psihologa, čak 37 posto pripadnika generacije Z zatražilo je pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje, a samo njih 45 posto je izjavilo da je njihovo mentalno zdravlje odlično. Sve druge generacije, uključujući i milenijalce, imaju bolji prosek.
Prema izveštaju objavljenom u časopisu Lancet, tokom pandemije depresija je porasla za 25% u svim starosnim grupama. Ipak, najjače je pogodila mlade iz ove starosne grupe. Njih 33% je doživelo loše raspoloženje, osećaj besmisla i manje vrednosti.
Ono što je ipak donekle dobro u svemu tome je što generacija Z zna da prepozna simptome depresije i spremna je da otvoreno razgovara o tome i potraži pomoć. Oni su generacija koja nije sklona osuđivanju i etiketiranju, pa to važi i za njihove mentalne probleme.
Komentari (0)