Da li znate na koje načine vas sve mogu proceniti stručnjaci ali i ljudi, a da ne izgovorite reč? Prva slika o sebi najčešće se daje kroz odeću i ponašanje i mnogima je i to dovoljno da znaju o kakvoj osobi je reč kao i to da žele da budu u njenom društvu. Možda je ovaj način eliminišući u startu, ali može dati dosta informacija o životnim navikama osobe koja je „predmet“ posmatranja.
Istraživanje je pokazalo je da su osobe koje su sklone da nose neudobne cipele smirenijeg karaktera, dok one koje nose potpuno nove, uglancane su uznemireni tipovi. Nova istraživanja donose još zanimljivije rezultate.
Za mlade ljude se podrazumeva da imaju živahniji i brži hod, u skladu sa svojim godinama, te da hodaju uspravno, poletno i dinamično. Međutim, postoje i oni koji to rade sporije. Način na koji hodate govori dosta o vama, pokazuju nova istraživanja, a ukoliko hodate poput starijih, sporije i tromije, vrlo je verovatno da ste anksiozni.
Nije neobično da se karakter i ličnost ljudi može proceniti na osnovu njihovih pokreta i gestikulacije, to se može učiniti i sa njihovim ljubimcima. Međutim prave psihološke tehnike utvrđuju kojoj skupini ljudi pripadate i da li potencijalo patite od nekih mentalnih bolesti i takvo jedno istraživanje sprovedeno je na Univerzitetu Klarkson u kojem su utvrđeni obraci hoda kod ljudi koji su prijavili anksioznost.
unsplash.com
Koristeći kombinaciju hoda i slabe ravnoteže trebalo je identifikovati potencijalno anksiozne osobe, prenosi IFL Nauka. Ispitanici su morali da prođu standardni test raspoloženja, a zatim da hodaju 2 minuta preko zakrivljene staze na čvrstom i sunđerastom tlu. U tom testu na sebi su morali da nose 9 senzora mobilnosti.
Interesatan podatak je da je visina anksioznosti povezana sa hodom, a ne ravnotežom. Naučnici su to utvrdili pomoću uglova kako su se ljudi okretali i pomerali vrat s jedne na drugu stranu, u odnosu na one koji su bili samouvereniji.
Možda vas zanima…
Iako je većina učesnika bila mlade dobi i zdrava, pokreti su im bili poput starijih koji se plaše pada prilikom hodanja. Naučnici su to utvrdili primetivši kod svojih ispitanika poteškoće prilikom okretanja i stalno okretanje u potrazi za pretnjom.
unsplash.com
Za razliku od ljubimaca kod kojih je ova metoda poželjna kako bi se utvrdilo njihovo stanje, kod ljudi nije neophodna, jer se jednostavno mogu pitati da li se osećaju anksiozno. Na samonicijativno prijavljivanje ovoga kod pojedinaca značajno utiču kultura i rodne razlike, navodi se u listu gde je objavljena studija.
Naročito predrasude prema mentalnim bolestima, koje sprečavaju ljude da se obrate za pomoć i odu na lečenje. Ove mere bi i za anksioznost i depresiju mogle da budu od velikog značaja i verovatno bi se smanjila stigma, što bi imalo veliki efekat na društvo i na razumevanje ovakvih poremećaja. Članovi tima koji su radili istraživanje, smatraju ovo impresivnim pokušajem sa 88 ljudi i u budućnosti će ovaj broj nadograditi i obuhvatiti veći broj uzoraka.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)