Britanski glumac Adam Pirson, poznat po svojim ulogama u filmovima kao što su Ispod kože (Under the Skin) i Okov za život (Chained for Life), često se suočava sa radoznalim pogledima kada posećuje nove gradove. Iako se njegova bolest, neurofibromatoza tipa 1, očigledno vidi na njegovom licu, Pirson je odlučio da se suoči sa tim s velikom hrabrošću i samopouzdanjem.
- Uđeš i kreneš - kaže tridesetdevetogodišnji Pirson, objašnjavajući kako pristupa situacijama u kojima ga ljudi gledaju sa začuđenošću ili čak okrutnošću zbog njegovog izgleda.
On im, međutim, odgovara krajnje ljubazno.
- Zdravo, moje ime je Adam. Ja sam nov ovde. Bićemo prijatelji - ističe on.
youtube/printscreen/The Atlantic
Ovaj stav nije prošao nezapaženo i inspirisao je reditelja Arona Šimberga da napiše lik za njega u filmu Drugačiji čovek (A Different Man) - mračna komedija koja je premijerno prikazana 20. septembra. U filmu Pirson glumi Osvalda, razmetljivog heroja čije je izobličenje lica samo fusnota njegovog magnetizma.
Šimberg je izjavio da je ulogu napisao kako bi prikazao širinu Pirsonovih glumačkih sposobnosti, ali i kao počast njegovoj ličnosti.
Možda vas zanima…
- Adam, čiji je invaliditet vidljiviji od mog, ne dozvoljava da ga to definiše. Bio sam zadivljen tim stavom - rekao je Šimberg.
Pirson je rođen u Krojdonu, južno od Londona, i prepoznaje važnost svog prisustva u britanskim dokumentarcima, rijaliti programima i povremenim DJ nastupima u lokalnom pabu. O njemu se često govori i kao o "Božjem omiljenom čoveku sa invaliditetom", a on se šali i dodaje: "Mislim da to mogu dokazati!"
youtube/printscreen/The Atlantic
Njegova priča nije uvek bila laka. Zajedno sa svojim bratom blizancem Nilom, Adam je odrastao s neurofibromatozom, retkim genetskim poremećajem koji ih je pogodio različito. Oni su, inače, bili identični blizanci po rođenju i kao bebe se nisu mnogo fizički razlikovali. Međutim, kako je vreme prolazilo Adamovo lice su počeli da prekrivaju benigni tumori. Kako je odrastao oni su se širili, a Adam je često bio maltretiran u školi i često je bio meta zlostavljanja zbog izgleda.
- Uvek sam bio svestan da imam istu bolest kao i on, ali sam takođe potpuno svestan da nemam fizički deformitet lica kao on - rekao je Nil, objašnjavajući razliku u njihovim iskustvima sa bolešću.
Odrastanje u takvim okolnostima nije bilo lako, a Adam se setio da je zbog maltretiranja prešao u hrišćansku školu. Iako se nosio sa mnogo bola, kasnije je pronašao utehu u zajednici crkve.
- Prešao sam od pesimizma do optimizma - kaže Adam, ističući da je shvatio kako je najvažnije biti prihvaćen zbog svoje ličnosti, a ne izgleda.
Iako je Nil bio pošteđen fizičkih deformiteta lica, bolest mu je donela druge izazove, uključujući probleme sa pamćenjem i epileptične napade. Ipak, obojica braće nisu želeli ništa da menjaju u svojim životima.
- Morate da živite život koji imate, a ne da žalite za životom koji želite - naglašava Nil.
youtube/printscreen/The Atlantic
Njihova priča bila je inspiracija za dokumentarni film koji podseća ljude da ne sude samo na osnovu izgleda.
- Najbolji način da pokažete nekome da vam je stalo je da ih pitate o njihovom stanju, rekao je reditelj dokumentarca u kom su se pojavili, Džonatan Brau.
Adam i njegov brat Nil, kao i mnogi drugi ljudi sa invaliditetom, koriste svoje priče da podstaknu društvo da prepozna ljude u njihovoj celokupnoj kompleksnosti. Njihov primer pokazuje da snaga ne leži samo u fizičkom izgledu, već u unutrašnjoj snazi, samopouzdanju i prihvatanju onoga što jesmo.
Komentari (0)