Drugi simpozijum o Postkovid sindromu i Sindromu hroničnog umora održava se 22.11.2024 na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Simpozijum je od izuzetnog značaja zato što se organizuje drugi put u našoj zemlji ali ima edukativni karakter za ceo region i Evropu i direktno će se pratiti u 19 zemalja Evropske Unije.
Poseban značaj simpozijuma je zato što se organizuje od strane više institucija i udruženja: Institut Dedinje, Sekcije za Autonomni nervni sistem SLD,Udruženje za neurokardiologiju Srbije i Udruženje pacijenata sa sindromom hroničnog umora i krizama svesti Srbije, pod pokroviteljstvom Evropske mreže pacijenata i lekara EMEA. Aktivno učešće u simpozijumu će imati predsednik udruženja pacijenata Evropske unije Gracemarie Bricalli kao i predsednici udruženja pacijenata Srbije, Hrvatske i Slovenije i predsednik Evropske humanitarne organizacije Invest in ME/CFS research,gospodin Ričard Simpson.
U edukativnom delu simpozijuma i otvaranju će uzeti učešće predsednik borda EMERG,lekara koji se bave ovim problemom na nivou Evrope, Simon Carding iz Norviča, kao i vodeći ekspert za Long Kovid sindrom Profesor David Price sa univerziteta Kardif. Profesor Branislav Milovanović i saradnici će predstaviti naše rezultate u dijagnostici i lečenju ovog teškog oboljenja.
Credit: ronstik / Alamy / Alamy / Profimedia
Iako su razorni akutni efekti COVID-19 dobro dokumentovani, nedavno se interesovanje istraživačke zajednice okrenulo ka hroničnim posledicama bolesti. COVID-19. Oko 87% pacijenata pogođenih COVID-19 nastavlja da ima najmanje jedan simptom dva meseca nakon početka bolesti, a do 30% ljudi nastavlja da ima najmanje jedan simptom, šest meseci nakon početka, kada SARS-CoV-2 nije prisutan. Ova hronična faza COVID-19 dobila je nazive kao što su „dugi COVID“, „post-COVID sindrom“ ili „post-akutne posledice Covid-19 infekcije.
Mijalgični encefalomijelitis/sindrom hroničnog umora (ME/CFS) je veoma složena i onesposobljavajuća, multisistemska hronična bolest koja pogađa milione ljudi širom sveta.
Uprkos sve većoj rasprostranjenosti i iscrpljujućoj prirodi, još uvek je u velikoj meri nepoznat i široj javnosti i mnogim medicinskim stručnjacima. Razumevanje njegove etiologije i patofiziologije je ograničeno, dijagnostički kriterijumi nedosledni, a smernice za dijagnostiku i lečenje neadekvatne i zastarele. Bolest je u početku definisana samo kao „uporni ili relapsirajući, iscrpljujući zamor novog početka i nepoznatog porekla“, a dijagnoza se zasnivala na isključivanju drugih mogućih uzroka umora, često zanemarujući značaj drugih simptoma.S obzirom na praktično istu simptomatologijui postavlja se pitanje da li se radi o jednom ili dva posebna sindroma.
Možda vas zanima…
Komentari (0)