Bivši direktor Granda Saša Popović (70) umro je 1. marta u bolnici u Parizu nakon borbe sa rakom. Tokom uspešne muzičke karijere, a kasnije i kao jedan od osnivača Granda često je bio u žiži javnosti. On sam vrlo retko je pričao o privatnom životu, ali se u intervjuima rado prisećao detinjstva i roditelja, čiju smrt je teško podneo.
Kao dečak obožavao je fudbal i bio je vrlo vešt sa loptom.
- Sećam se detinjstva... Imao samo lepo detinjstvo i nekako u ovim godinama se rado sećam šta sam voleo, a šta ne. Voleo sam fudbal i nisam voleo školu, ali sam bio dobar đak. Bio sam odlikaš u osnovnoj školi, završio sam gimnaziju u Novom Sadu, ali sam fudbal voleo iznad svega - ispričao je u jednom od intervjua Popović.
Druga deca su volela da spavaju duže, teško su se budila za prepodnevne časove, ali ne i Saša.
- Voleo sam da ustanem već u šest, pola sedam, pogotovo kad sam imao šest, sedam godina. Nisam išao u školu, uzmem loptu i sam izađem i udaram... To sam najviše voleo. Glavom sam mogao da udarim loptu 5.000 puta, a da ne padne. Nogama sam mogao da udaram po sat, dva, da ne padne na zemlju. Onda samo čujem: "Saškoooo!". Mama mi je donosila kakao. Naša kuća je bila odmah do igrališta. Imali smo kapijicu i onda ja utrčim u dvorište po doručak. Mama je znala sve i podržavala me je u svemu - prisetio se tada Popović sa tugom u glasu.
ATA images
Pored fudbala voleo je i klikere, a kad je krenuo u školu otac ga je upisao i u muzičku, pa je paralelno išao u obe škole.
Možda vas zanima…
- Da sam nastavio da se bavim fudbalom verovatno bih potpisao za prvi tim, ali... Otac mi je svirao harmoniku i gitaru, bio je radio pevač, deda je lepo pevao i svirao violinu, stričevi su svi nešto svirali... Tata je hteo da nastavim porodičnu tradiciju. Imao sam samo 10 godina i u to vreme moj ceo svet je bio fudbal. Prve godine sam u mzičkoj školi učio o Bahu, note, skale... a napolju drugari igraju fudbal i dele se u timove. Ja vežbam na terasi, sviram i gledam ih, bilo mi je baš teško - istakao je on.
Ipak, zavoleo je harmoniku i nije se odvajao od nje. Muzika mu je zauvek promenila život. U vreme najveće popularnosti sa "Slatkim grehom" svirao je skoro svakog dana, često i po dva koncerta dnevno, pa i tri.
- Sećam se imamo 10 dana turneju, pa nam menadžer da tri, četiri dana odmora, pa onda opet imamo sedam dana nastupe i tako... Sava centar smo punili 17 dana za redom, napunili bismo ga i 31 dan, ali smo posle 17 nastupa već imali rasprodate koncerte u Puli, Rijeci... Radili smo uglavnom dva mesta koja su blizu. Pula nam je bila u devet uveče, a u šest smo imali Labinj. Kad smo radili Niš, radili smo duple koncerte jer Niš može da primi 6, 7000 ljudi. Osam puta smo punili Zetu i Skenderiju - ispričao je tada on.
I dok bi drugi pali na nos od umora od takvog tempa, Popović je rekao da su ti koncerti bili uživanje.
- Kad neko kaže jao umorio sam se od pevanja, pa šta da kaže onaj što kopa ceo dan, šta da kažu poljoprivrednici... Nije bilo opterećenje sam koncert, to je bilo uživanje. Ali ono što je pre i posle nastupa je zamaralo. Svi te dave, potpisivanje, autogrami... bilo da je kiša ili sneg Brena je po pola sata ili sat nakon koncerta potpisivala autograme - otkrio je Popović.
ATA images
Na pitanje kako se nosio sa obožavateljkama, da li ih je ostavljao uplakane, samo se šmekerski nasmejao.
- Bili smo mladi, pa primetiš neku lepu devojku u publici... Nisu ostajale uplakane, to je bilo nešto zaista divno - prisetio se tih dana slave Popović.
A onda je, kako je sam naglasio, na sopstvenoj koži osetio kletvu: "Daboga imao, pa nemao". Sve pare koje je zaradio, novac od prodaje stana u Novom Sadu i dva automobila, uložio je kod Dafine u banku. Sve je propalo i prvi put u životu je ostao bez dinara.
- Stanovao sam četiri godine u 17 kvadrata u televizorki na Novom Beogradu. Nisam imao jednu marku u džepu. Uvek sam bio pun para, a tad sam ostao bez ičega, imao sam samo dobru garderobu. Ali onda mi je neko obio stan i sve su odneli. Bukvalno sve. Na podu je ostala samo pidžama. Bio sam pravi primer toga kako je imati, pa nemati. To je bio težak period, ali mi je Brena pomogla da kupim kuću na Bežanijskoj kosi. I ona, i Boba, i to stvarno nikada ne mogu da im zaboravim - rekao je u jednom od interjua Saša Popović.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)