Dion Leonard je maratonac autralijsko-britanskog porekla. Ljudi se i dan danas prisećaju njegovog sudbonosnog maratona koji je bio pre osam godina. Dion je juna 2016. godine stao na start marša azijske Gobi pustinje samo sa jednim ciljem - da pobedi. Ovaj iscrpljujući ultramaraton kroz pustinju Gobi suočava trkače sa ekstremnim uslovima, gde sami nose svoju hranu i vodu tokom šest etapa, od kojih svaka traje oko 40 kilometara, dok je poslednja dvostruko duža. Ceo maraton predviđa trčanje kroz 250 km veoma nepristupačnog terena.
Leonard je posle prvog dana trke i prvih 40 km primetio malog psa kako traži hranu oko logorske vatre. Nije obraćao mnogo pažnje, odlučan da ga ne hrani. Međutim, sledećeg jutra, pas je ponovo bio tu, čekajući na startnoj liniji trke. Leonard je počeo trku blizu vrha kolone, a taj maleni pas je počeo da trči pored njega.
Maratonac je, dok su zajedno trčali celu etapu, morao da primeti da je psić neobično uporan. Kada su stigli na cilj predviđen za taj dan, publika je navijala, ali ne za njega, već za psa koji je trčao korak uporedo sa njim, a Leonard je počeo da se vezuje za malenog psa koji je ušao za njim u šator i dobio zasluženi obrok. Maratonac je primetio da je u pitanju ženka i simbolično je nazvao Gobi.
Pas je nastavio da prati maratonca i narednog dana kad su naišli na dubok rečni prelaz. Ne obazirući se previše on je zagazio u vodu kad je na pola puta kada je čuo Gobino cviljenje. Shvatio je da neće moći da pređe reku bez njegove pomoći, pa se okrenuo, vratio se po nju i preneo je preko reke.
Ova scena probudila je sećanja na njegovo sopstveno teško detinjstvo i Leonard je osetio bol malog napuštenog psa.
- Ona ima taj osmeh na licu dok trči. Srećna je samo zato što je pored mene. Naterala me je da shvatim da postoji nešto više u životu od same trke - istakao je ovaj maratonac za medije.
Možda vas zanima…
Maratonac je nastavio trku i pobedio u toj etapi, ali narednih dana je bilo previše vruće za Gobi. Organizovao je da je prevezu do sledećeg odmorišta automobilom. Jedan od tih dana bio je posebno vruć, temepratura u pustinji se popela do 50 stepeni, kada je Leonard spasao jednog trkača koji se srušio, a kasnije se i sam onesvestio od vrućine. Ipak, Gobi ga je željno čekala na cilju.
- Rekli su mi da je sedela na toj vrućini ceo dan gledajući ka horizontu i čekajući me. Rasplakala me je kada sam je video. Toliko toga sam prošao tog dana sa trkom, a ona me je nestrpljivo čekala - objasnio je on.
Leonard je uspeo da istrči maraton u pustinji Gobi i odlučio je da psa povede sa sobom kući u Škotsku, što se pokazalo kao veliki izazov. Vratio se u Kinu kada je ona nestala na više od 10 dana, a suočio se sa pretnjama dok je pokušavao da je izvuče iz zemlje. Ponudio je i pozamašnu svotu novca za bilo koga ko uoči Gobi. Ovu priču Leonard detaljno opisuje u svojoj knjizi, "Pronlaženje Gobi".
On je ostao u zemlji naredna četiri meseca, a šest meseci kasnije, konačno je doveo psa kući u Edinburg, gde sada žive zajedno.
- Kažem da je pronalaženje Gobi bilo jedna od najtežih stvari u životu. Ali njeno pronalaženje je za mene bilo i jedno od najboljih. Od tada smo nerazdvojni - zaključio je Leonrad.
Inače, Gobi je najveća pustinjska oblast Azije koja se prostire na površini od 1.300.000 km² i obuhvata teritorije u Kini i Mongoliji. Ima ekstremne klimatske uslove i temperaturne razlike od 35 stepeni u roku od 24 sata.
Komentari (0)