Jedan muškarac je u ispovesti koju prenosi portal "Novi život" otkrio da je sveže oženjen i da još nema decu, ali da supruga i on rade na tome. Tokom prethodnih godina bio je neko ko je dosta pažnje posvećivao intimnim odnosima i takvoj vrsti pažnje, a sada iz ove perspektive shvata da je nešto mnogo važnije i to je odlučio da podeli s čitavim svetom
- Zasad još nismo opterećeni time da se “nije primilo“, osim moje žene koja misli da je to zato jer se ona previše nervira. Ja mislim da se Bogu naprosto još nije prohtelo. U svakom slučaju, otvoreni smo životu, apstiniramo samo kada ona ima mesečnicu, a ostale dane - udri brigu na veselje - počeo je svoju priču ovaj muškarac.
Zatim je otkrio kako im izgleda život.
- Moja žena, nazovimo je Ana, zaposlena je u prosveti, dok sam ja samozaposlen, bez primanja, radim od kuće na projektima kulturnog predznaka, za koje sam uspeo da uverim i sebe i ženu da će to sve u budućnosti biti dobro. Dakle, iako nemamo kredite, niti plaćamo stanarinu, živimo prilično skromno, a opet ništa nam ne nedostaje - zaključio je muškarac.
Pre nego što su stupili u brak, živeo je potpuno drugačije.
- Upoznali smo se dve godine pre stupanja u brak, koliko smo i izlazili. Moja žena se čuvala samo za muža, tj. za mene, i to naravno sve do trenutka kada sam joj postao zakoniti muž. Dakle, nije bilo ničega pre toga. Ničega, ni francuskih poljubaca, a 40 dana pre dana venčanja ni držanja za ruku. Međutim, pre nego odem dublje u tu temu, hteo bih da ispričam priču svoje koleginice koja mi je rekla da je njen deda, koji je bio ateista, takođe čekao svoju ženu, ateistkinju, dok se nisu venčali. Njegov argument za čekanje nije bio Bog, već red i pristojnost, kako mi je to prenela. Dotični gospodin nije smatrao da ima pravo da zatraži od neke žene ono najvrednije što ona ima, dok god joj pred matičarem ne obeća svoju doživotnu zaštitu i brigu. Za njega je to bilo pitanje ženske časti koju on kao muškarac mora poštovati - podelio je on ono što je čuo.
MJTH/Shutterstock
Potom je otkrio kako je on izgubio nevinost.
- Nevinost sam izgubio, grozničavo jedva čekajući, na prvoj godini studija. Devojku nisam voleo, niti je ona mene, i znao sam da je nikada ni neću voleti. Nisam čak bio ni zaljubljen, jednostavno sam hteo da to obavim. Naša veza, nazovimo je tako, trajala je dobre dve nedelje. Nakon odnosa s dotičnom i ostalim damama uglavnom nisam osećao grižu savesti, međutim, uvek bih greh ispovedio. Smatrao sam da to što mi emocije ne govore da sam kriv ne znači da to i nisam. Valjda upravo zato jer sam uvek bio emotivac, znao sam koliko su emocije varljiv pojam. Divio sam se razumu jer mi se činio nedohvatljivim - priča on.
Kako dodaje, smatra da je razlog njegovog ponašanje to što je odmalena naučen da je intiman odnos pre braka greh.
Možda vas zanima…
- Želju da spavam s devojkom osetio sam po prvi puta već u 6. osnovne, nakon što mi je moj dosta godina stariji brat rekao da sednem, obavio razgovor sa mnom i objasnio mi koliko je to genijalno i kako sam u pravim godinama da to slušam. Otad su moje prijateljice u razredu postale neko s kim sam imao osećaj da moram da imam odnos. Da naglasim, ne pričam o agresivnosti prema njima, niti o ružnim rečima koje bih im upućivao. Danas kad se osvrnem, vidim koliko je taj jedan razgovor teško pao na moju tada još dečju dušu i na neki način je opteretio. Razlika između želje za mojom ženom sada i želje za intimnim odnosom tada i kasnije je upravo – kosmička. Jedno je bilo ludačko sudaranje tela, a drugo je radost, radost, radost životne snage - zaključio je on u svojoj ispovesti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)