Svadba u Valjevu, na koju je Slavica iz Nemačke doputovala da bi prisustvovala velikom danu svoje sestričine, trebalo je da bude povod za slavlje i okupljanje porodice. Međutim, ova žena u svojim šezdesetim godinama doživela je, kako kaže, jednu od najneprijatnijih situacija u životu i to zbog poklona.
- Živim već dugo u Nemačkoj, ali kada dođem u Srbiju, svi misle da imam brdo para. Nekada je to možda i bilo tačno, ali godine su učinile svoje - počinje svoju priču Slavica, prisećajući se devedesetih godina.
Život nije išao onako kako je zamišljala. Ostala je bez muža, sin joj je prokockao većinu ušteđevine, a ona sada, sama u poznim godinama, radi kako bi preživela. Ipak, kada je dobila poziv na svadbu sestričine, rešila je da dođe, iako ju je, priznaje, bilo sramota zbog skromnog poklona koji je pripremila.
shutterstock.com
- Ponela sam 200 evra. Nije to mala suma, ali za nekoga ko dolazi iz inostranstva, ko živi "preko", očekuje se mnogo više. Svi su me gledali i procenjivali, a ja sam videla razočaranje u njihovim očima. Mislili su da ću doći sa punom kovertom, u velikom stilu. Ali nisam mogla. Kada sam videla kako se zagledaju kada su otvorili moj koverat, želela sam da me zemlja proguta - iskreno priča Slavica.
Nakon svadbe, kada su sabirali poklone, mladenci su pominjali ko im je šta doneo.
- Rekli su da to nije bitno, ali bilo je. Primetila sam kako su naglasili da su neki rođaci iz Bosne, koji su se čak i zadužili, doneli 500 evra. A ja, iz Nemačke samo 200. Ljuta sam bila na sebe. Možda sam mogla da dam više, ali, s druge strane, ko će mi pomoći kad više ne budem mogla da radim? Moram nešto da ostavim za crne dane. Brinem za svoju budućnost jer znam da današnja omladina neće potrčati da mi pomogne kad ostarim. Ali želje su jedno, a realnost drugo - zaključuje sa setom.
Možda vas zanima…
Njena priča otvara širu temu o očekivanjima prema ljudima iz dijaspore i pritisku da uvek budu izdašni kada dođu u rodni kraj, često zanemarujući činjenicu da ni život "preko" nije bajka.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)