Nakon ispijanja prve jutarnje kafe svako od nas će talog sipati u sudoperu. Malo ko uopšte razmišlja o tome šta se dešava nakon što talog dospe u kanalizaciju. Britanski naučnici upozoravaju da ova svakodnevna navika ima daleko ozbiljnije posledice nego što to na prvi pogled deluje. Ako se uzme u obzir da se svakog dana širom sveta popije čak dve milijarde šoljica kafe, postavlja se pitanje šta se dešava s tolikim talogom. Svaka šoljica, kažu stručnjaci, doprinosi skrivenom ekološkom problemu koji se sve teže ignoriše.
- Prosuti jednu šolju taloga kafe nije strašno, ali prosuti dve milijarde šoljica svakog dana je već ozbiljna količina otpada koji završava u kanalizaciji - upozoravaju naučnici, a piše Sajans alert (sciencealert.com).
U većini zapadni država postoji kombinovani kanalizacioni sistem, što znači da ista cev prenosi i kišnicu i otpadne vode iz domaćinstava do postrojenja za prečišćavanje. Kada se u taj sistem doda ogromna količina kofeina i organskih ostataka, deo tih materija jednostavno "pobegne“ iz procesa filtriranja i završi u rekama.
Freepik
Kafa nije samo voda i aroma. U svakoj šoljici nalazi se stotine hemijskih jedinjenja od kofeina i mleka do šećera, kakaoa i začina. Iako sve deluje prirodno, upravo je kofein taj koji stvara najveći problem jer se veoma sporo razgrađuje.
Još 2003. naučnici su otkrili da je kofein prisutan u švajcarskim jezerima i rekama. Čak ni kafa bez kofeina nije bezazlena. Ona menja pH vrednost vode i sadrži organske materije koje, tokom razgradnje, troše kiseonik iz vodenog ekosistema. Kada se tome dodaju hranljive materije koje podstiču rast algi, posledica je manjak kiseonika u rekama i jezerima, a samim tim i kraći životni vek mnogih biljnih i životinjskih vrsta u rekama i jezerima.
Možda vas zanima…
Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda nisu svemoćna. Njihova sposobnost da uklone kofein varira između 60 i 100 odsto, u zavisnosti od tehnologije, dizajna i godišnjeg doba. To znači da i "prečišćena" voda često sadrži ostatke kofeina koji se vraćaju u prirodu.
A kada padaju jake kiše i kanalizacija ne može da primi sve, neprečišćene vode se, radi sprečavanja poplava, direktno ispuštaju u reke i potoke. Problem, pritom, nije lokalni. Istraživanje sprovedeno u 258 reka u 104 zemlje pokazalo je da se kofein nalazi u više od polovine uzoraka. Prisutan je čak i na mestima gde biste ga najmanje očekivali u vodama oko Antarktika.
Naučnici upozoravaju da kofein, čak i u mikroskopskim količinama, može da utiče na metabolizam, rast i pokretljivost slatkovodnih algi, biljaka i larvi vodenih insekata, pa čak i da izazove njihovu smrt.
freepik
Stručnjaci podsećaju da su ulični odvodi produžetak našeg vodovodnog sistema i da sve što kroz njih prođe, na kraju završi u rekama, jezerima i morima.
U odvode nikada ne bi trebalo bacati talog kafe, ulja, masti, boje, deterdžente, izbeljivače, hemikalije ili tečnosti iz kuhinje. Sve to treba odložiti na ekološki propisan način kroz reciklažu ili u centre za sakupljanje otpada. Zbog kombinovanih sistema u mnogim zemljama, razlika između sudopere i uličnog odvoda u praksi gotovo da ne postoji. Ako ništa drugo, imajte na umu da talog kafe može da začepi vaše cevi i da na kraju više šteti vašem domu nego prirodi.
Umesto da završi u kanalizaciji, talog kafe može postati koristan resurs. Pomešan sa vodom, može poslužiti kao prirodno đubrivo za biljke, ali u umerenim količinama. Naime, previše kofeina u zemljištu može oštetiti korenje i poremetiti sastav zemljišta.
Zato kad sledeći put popijete omiljenu kafu setite se da talog koji svakog jutra prosipamo možda deluje beznačajno, ali u zbiru stvara milione litara zagađene vode. A sve počinje od jednog, naizgled bezazlenog gutljaja omiljenoj jutarnjeg napitka.
Komentari (0)