Ponekad je istorija nepravedna prema nekim ljudima koji nikada nisu dobili pažnju koju zaslužuju. A nema bolje potvrde toga od Karoline Heršel, čije vam ime verovatno ne znači mnogo. A ona je bila jedno od najvećih imena u istoriji astronomije i prva žena koju je britanski kralj odlikovao za doprinus nauci.
Davne 1828. Kraljevsko astronomsko društvo Karolini Heršel je dodelilo zlatnu medalju. Bio je to prvi put da se ova prestižna nagrada dodeljuje ženi, a koliki je to bio uspeh za Karolinu, najbolje pokazuje podatak da se sledeći put to dogodilo tek vek i po kasnije -1996. godine!
Karolina Heršel rođena je 16. marta 1750. godine u Hanoveru u porodici u kojoj je stariji brat Vilijem takođe bio poznati astronom. U desetoj godini života, Karolina je obolela od tifusa i, iako je uspela da se oporavi, bolest je ostavila ožiljke koje je nosila celog života, piše britanski Telegraf.
Njeni roditelji su mislili da se zbog ožiljaka i usporenog razvoja Karolina nikada neće udati, pa su je u 22. godini poslali kod brata Vilijama koji je u Engleskoj radio kao profesor muzike.
Wikipedia
Nije prošlo mnogo, a Karolina se pročula kao izvanredna operska pevačica. Ipak, slobodno vreme je provodila u radu sa bratom koji je posmatrao nebo i pravio nove teleskope. Brat ju je podučavao astronomiji, matematici i engleskom jeziku.
Ime Vilijema Heršela postalo je svetski poznato kada je 1781. otkrio novu planetu - Uran. Posle tog otkrića proglašen je za viteza i postao je kraljevski astronom Džordža III. Novi položaj doneo je i finansijsku sigurnost, pa je Karolina, koja je tada imala tridesetak godina, mogla da putuje sa bratom i potpuno se posveti posmatranju neba.
Možda vas zanima…
A onda je, 1. avgusta 1786. godine Karolina Heršel na nebu videla nešto što nije nijedna žena pre nje nije - kometu.
Od tada, njeno ime je i bukvalno upisano među zvezdama.
Zahvaljujući ovom otkriću i njeno ime je stiglo do ušiju kralja Džordža koji je Karolini odredio godišnju platu kao astronomu.
Wikipedia
Karolina je radila na sređivanju nebeske karte Džona Flemstida, osnivača opservatorije Grinič. Dopunila je atlas sa 560 zvezda. Dvadeset godina kasnije sastavila je katalog zvezda. Do kraja života 1848. godine otkrila je još šest kometa.
Za razliku od mnogih žena svog vremena, Karolina je uspela da se izbori za svoj status u međunarodnoj naučnoj zajednici. Godine 1835. postala je član Britanskog kraljevskog društva astronoma, a kasnije i član Kraljevske irske akademije.
Godinu dana pre smrti, vratila se u Hanover i dobila Zlatnu medalju za nauku od pruskog kralja. Iako je u obrazloženju pisalo da se nagrada dodeljuje "za doprinos u astronomiji i ulogu pomoćnika tvom besmrtnom bratu ser Vilijamu Heršelu", bilo je to veliko priznanje.
Karolini se odužila i astronomska zajednica. Kometa 35P/Heršel-Rigolet dobila je ime po njoj, kao i krater na Mesecu K. Heršel i asteroid 281 Lukrecija (to je bilo njeno srednje ime).
Preminula je 9. januara 1848. kao cenjena i ugledna naučnica u 98. godini života, prenosi Istorijski zabavnik.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)