Kejleb Hauard je bio sasvim običan dečak. Kad je imao samo šest godina doživeo je tešku saobraćajnu nesreću. Njegovo telo bilo je bukvalno slomljeno. Višestruki prelomi, teška povreda mozga i potpuna nepokretnost ostavili su njegove roditelje, ali i lekarski tim, u strahu od najgoreg.
Nesrećni mališan je imao brojne operacije, ali je njegovo stanje ostalo neporomenjeno. Ležao je nepokretan u krevetu gledao u plafon ili spavao. Dani su prolazili u tišini, bez značajnijeg pomaka, dok su se nade gasile jedna po jedna.
Ali onda se pojavio Kolonel. U pitanju je pas, ali ne bilo kakav već terapeutski pas, posebno treniran da pomaže ljudima u oporavku. No, ono što je učinio za Kejleba nije se moglo objasniti samo dresurom ili instinktima. Bilo je to više od toga, bila je to čista, iskvarena ljubav i emocionalna veza malenog dečaka i psa.
Već pri prvom susretu pas je osetio dečakovu panju i samo se sklupčao oko njega kao da je želeo da ga zaštiti. Roditelji povređenog dečaka u čudu su gledali šta se deševa. Kad je pas prišao povređenom dečaku nešto se u Kejlebu probudilo, nešto što ni lekari nisu mogli da objasne. Njegove oči su po prvi put duže ostale otvorene, ruka mu je lagano zadrhtala dok je pokušavao da dotakne životinju, a na njegovom licu prvi put posle dugo vremena se pojavio osmeh. Taj trenutak bio je prekretnica.
Od tog dana, Kolonel nije ispuštao Kejleba iz vida. Bio je tu kada je pokušavao da pomeri prste, kada je ponovo učio da sedi, pa da stoji. Bio je tu kada je Kejleb prvi put posle nesreće izgovorio prvu reč, kada je prvi put zaplakao, ali i kada je konačno prestao da koristi lekove protiv bolova. Maleni dečak i pas postali su tim, nerazdvojni. I svakog dana, Kejleb je pomerao svoje granice kako fizičke tako i emocionalne i mentalne.
Roditelji malenog dečaka nisu mogli da veruju u ono što vide. Kejleb koji posle nesreće nije mogao da pomeri ni prst, sada je pokušavao da hoda, da se igra, da razume svet. I sve to zahvaljujući psu.
Možda vas zanima…
Od tada je prošlo više od 10 godina, Kejleb više nije dečak već srednjoškolac. Potpuno se oporavio, redovno ide u školu, ima odlične ocene, a osmeh mu ne silazi s lica. Njegov otac, Ben Hauard, nedavno se oglasio na društvenim mrežama i zahvalio svima na podršci.
- Srećan sam što mogu da vam kažem da se, nakon više od deset operacija, Kejleb oseća sjajno. Hoda, piše, uči, voli. On je oličenje hrabrosti. A mi nikada nećemo zaboraviti Kolonela i njegovu divnu vlasnicu Suzan. Oni su nam vratili sina - poručio je on.
Ovo nije prvi zabeleženi slučaj gde su psi terapeuti bili od ključne važnosti za oporavak pacijenta. Sve više se koriste tokom terapija pacijenata nakon moždanog udara, trauma, onih koji se bore sa depresijom i anksioznošću. Posebno su uspešni u odnosu sa decom sa autizmom. Njihova uloga je daleko veća od puke utehe. Prisustvo psa može uticati na sniženje krvnog pritiska, smanjenje nivoa stresa i povećanje hormona sreće.
Komentari (0)