Suzana O' Brajan je godinama radila kao medicinska sestra na onkologiji sa najtežim pacijentima. Svakodnevno se sretala sa smrću i posmatrala ponašenje umirućih pacijenata. Na osnovu toga je, kako tvrdi, zaključila da smrt nije konačna.
- Sećam se, došla mi je na odeljenje pacijentikinja po imenu Medlin, koja je imala rak žučne kese. Jednog dana je pala i slomila kuk. U roku od nekoliko dana krvni ugrušak je od njenog kuka dospeo do pluća, bilo je pitanje dana kad će umreti. Sećam se kako se zahvalila lekarima, ali ona je znala ono što doktori nisu - da neće preživeti - ispričala je Suzana.
Kako je rekla, upravo joj je Medlinin slučaj zauvek promenio poimanje smrti.
- Jedne večeri se probudila iz dremke, uhvatila me za ruku i uzviknula: "Ja prelazim!". Rekla je to sa takvim uzbuđenjem, kao da prvi put stiže u stranu zemlju, spremna za novu i uzbudljivu avanturu. Ne samo da se nije plašila, već je čak bila i oduševljena što će to doživeti. Možete li to da zamislite? Mogla je da vidi i oseti nešto što većina nas ne može i, gledajući je kako prolazi kroz to, zauvek je transformisalo moje razmišljanje o smrti - navela je Suzana.
Kao medicinska sestra nije imala vremena da se posveti svakom pacijentu koliko bi trebalo, zato je odlučila da promeni zanimanje i postala savetnik (dula) za umiranje.
- Videla sam jasne obrasce među mnogobrojnim pacijentima koji su promenili način razmišljanja o umiranju. I ja sam promenila način na koji sam počela da živim svoj život - naglasila je ona.
Možda vas zanima…
Prema njenim rečima, bez obzira na nečija kulturna ili verska uverenja, postoje četiri uobičajene stvari koje ljudi na samrti govore pred kraj:
"Nema smrti, idem kući"
- Bez obzira na to da li razgovaraju sa voljenim osobama koje su već mrtve ili su imali verska ubeđenja tokom života, čini se da pred smrt svi imaju saznanje da se vraćaju na neko poznato mesto gde više nije potrebno telo. Kao da se vraćaju kući! Ovo govore apsolutno svi, bez obzira na to da li su vernici ili ateisti.
"Sve se dešava s razlogom"
Slušajući pacijente na samrti shvatila sam da su svi oni na kraju života odjednom shvatili zašto su imali neka od svojih najbolnijih iskustava. Oni shvataju lekcije koje su naučili i zašto su ta iskustva bila neophodna i dragocena da im pomognu da rastu i promene se. To je neka vrsta "pregleda života" i iznenadna mudrost koja im je možda izmicala tokom većeg dela života. Ovo saznanje im donosi ogromnu utehu jer više ne osećaju da su kažnjeni ili da je njihov bol bio nasumičan.
"Nema presude" i "Samo ljubav"
Često shvataju da su njihove greške u životu rezultat njihove ljudskosti i imaju potrebu za praštanjem i za sebe i za druge. Rekli su mi da posle smrti nema obračuna, ni kazne. Umesto toga, sve što su radili bilo je u ime učenja, a ostala je samo ljubav. Svi smo povezani sa jednom energijom bezuslovne ljubavi. To je duboko duhovno iskustvo olakšava prelazak iz života u smrt.
Pored ove četiri stvari koje ljudi kažu na kraju života, postoje i drugi fenomeni koji su neverovatno česti među umirućima.
Nalet energije
U poslednjim trenucima svog života umirući često dobijaju nalet energije. Čak i ako je neko spavao nedeljama, nesposoban da govori ili da se kreće, često se na kratko budi s neobičnom snagom, kako fizički tako i psihički, da se oprosti i izrazi svoju ljubav, da bi ubrzo umro.
Kontrolišu datum i vreme kada umiru
Koliko puta ste videli da je čovek koji umire čekao satima, pa i danima dolazak voljenih pre nego što zauvek sklope oči? Nekad čekaju određeni datum...
- Poznajem ženu koja je bila na samrti 10 dana, a umrla je četiri sata posle ponoći na svoj 100. rođendan. Umirući često čekaju da ih poseti neko poseban kako bi se oprostili ili čekaju dozvolu da odu, jer su zabrinuti da će ostaviti svoje voljene iza sebe. U ovom slučaju, može im biti od pomoći da čuju nežno: "Volim te i nedostajaćeš mi, ali je u redu da odeš. Ne želim da više patiš - rekla je Suzana.
Ponekad čekaju dok voljena osoba ne napusti sobu.
- To može biti da kao poslednji čin ljubavi umirućeg koji želi da nas poštede bola svedočenja njihovog poslednjeg daha. Ovo se dešava čak i kada je umiruća osoba u komi. Nekako i dalje znaju kada izađemo iz sobe - dodala je ona.
Istraživanje je pokazalo da čak 72 odsto umirućih priča o tome da vide i razgovaraju sa svojim najmilijima koji su već umrli. Oni govore o posetama mrtvih - čak i dok su budni, a ne samo kada spavaju.
- Mnogi odbacuju ova iskustva kao halucinacije, ali možda je isto tako lako pomisliti da se zapravo povezuju sa mrtvima. Mnogi članovi porodice i prijatelji to smatraju utešnim i shvataju to kao potvrdu da menjamo oblik tek kada umremo - zaključila ju Suzana, a prenosi Dejli mejl (Daily mail).
BONUS VIDEO:
Komentari (0)