Svedočanja o teškim uslovima u domovima za stara i nemoćne ne prestaju da stižu iz raznih delova sveta, a najnoviji slučaj koji je uzburkao javnost ponovo otvara pitanje nadzora i odgovornosti u ovim ustanovama. Porodice koje su svoje bližnje smestile u privatne staračke domove često nailaze na situacije koje su, kako tvrde, nepravedne i nehumane.
Povratak kući za mnoge nije opcija, zbog lošeg zdravstvenog stanja, dok je prelazak u drugi dom za stara lica povezan sa finansijskim i logističkim preprekama. Strah od osvete osoblja neretko sprečava porodice da se žale, a pritužbe nadležnima ne daju uvek brze rezultate. Zato se mnogi odlučuju da svoja iskustva podele sa javnošću putem internet foruma.
Mnogi smatraju da u deljenju i razmenjivanju iskustava pronalaze jedinu utehu, pogotovo posle smrti najmilijih, od kojih neretko nisu stigli ni da se oproste.
Shutterstock
Marina je podelila potresno iskustvo sa bakom smeštenom u privatnom domu na severu Hrvatske.
- Bio je to privatni dom u kojem nam je vlasnica za baku, koja nije imala ni vlas kose na glavi, naplaćivala šišanje. Još tragičnije zvuči činjenica da je tražila tadašnjih 4.000 dinara (250 kuna) za bakinu rođendansku tortu, iako je baka bila bukvalno na samrti i jasno je čak rekla da nikakvu tortu ne želi. Ni to nije sve. Baka je preminula 2. u mesecu, ali vlasnica nije htela da nam vratiti novac za ostatak meseca, što je faktički bilo skoro ceo mesec - napisala je Marina.
Shutterstock
Ova žena je dodala kako je njena baka bila duboko potresena uslovima u tom domu.
Možda vas zanima…
- Kad god bih došla, govorila mi je da joj od svega ipak najteže pada što se osoblje dere na nju i što mora da jede i ono što ne želi. Ono što me najviše razbesnelo bilo je to što me baš niko nije pozvao kada je baki pozlilo, kako bih bila uz nju. Zvali su me tek nakon što je preminula - objasnila je Marina.
Međutim, Marta, bivša radnica u jednom domu za stare, iznela je i drugu stranu priče, ukazujući na to da odgovornost nije uvek samo na upravi i zaposlenima.
- Kao bivša radnica doma za stare, mogu odgovorno da tvrdim da boravak u takvim ustanovama za mnoge znači ubrzano psihičko i fizičko propadanje. Tome, uverila sam se, nisu uvek krivi uprava i osoblje. Mnogo je onih iz porodica koji starijeg člana smeste u dom, ali ga ne posećuju i ne pitaju za njega, naravno čast izuzecima. Moja poruka je da bi svi trebalo da osvestimo da starimo i da zamislimo kako bismo se mi osećali da poslednje dane života provodimo među nepoznatim osobljem, tražeći utehu od stranaca, umesto u zagrljaju svojih bližnjih - poručila je Marta na forumu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)