Porodica Likov je 43 godine provela u potpunoj izolaciji u Sibiru, a njihov način preživljavanja postao je neverovatna priča. Naime, porodica Likov pripadala je verskoj manjini koja je bila proganjana još za vreme carskog režima, a kasnije i od strane boljševičkog režima. Tridesetih godina prošlog veka, Karp Likov, njegova žena Akulina i njihovo dvoje dece, Savin i Natalija, pobegli su u divlji Sibir, sklonivši se u područje potpuno izolovano od ostatka sveta.
Ova izolacija trajala je celih 43 godine, tokom kojih su se deca porodice Likov, Dmitrij i Agafija, rodila i odrasla u nepoznatom svetu, potpuno van dometa civilizacije. Njihova koliba u Sibiru otkrivena je slučajno tek 1978. godine, kada je pilot helikoptera primetio svetlost u šumi, u oblastima gde nije bilo znakova ljudskog života.
Deca su odrasla bez ikakvog socijalnog kontakta
Te 1978. godine, grupa sovjetskih geologa, koji su istraživali neistraženi deo Sibira, otkrila je kolibu porodice Likov. Bio je to šokantan trenutak za sve, jer su oni proveli više od četiri decenije u potpunoj izolaciji, bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom. Porodica nije imala pojma o događajima kao što je Drugi svetski rat. Geolozi su bili zadivljeni i, predvođeni Galinom Pismenskom, odlučili su da posete ovo neobično naselje.
Kada su stigli do kolibe, dočekao ih je 77-godišnji Karp Likov i njegova deca, koja su odrasla daleko od svakog socijalnog kontakta.
Printscreen You tube
Deca porodice Likov nikada nisu videla nikog osim svojih roditelja. Njihovo znanje o svetu do kojih su mogli da dođu bilo je ograničeno na nekoliko informacija koje su čuli o gradovima i drugim zemljama. Njihove jedine knjige bile su Biblija i Jevanđelja, koje su poneli sa sobom njihovi roditelji kada su napustili civilizaciju.
Kada su geolozi otkrili porodicu, život koji su oni vodili bio je daleko od bilo kakvih ljudskih udobnosti. Njihova hrana bila je uglavnom čips od raži, seme konoplje i bobice koje su pronalazili leti. Preživljavanje je bilo izuzetno teško jer nisu imali ni odgovarajuća oruđa za lov, a za lov su koristili samo improvizovane zamke.
Možda vas zanima…
Printscreen You tube
Jedini član porodice koji je mogao da pomogne u tome bio je Dmitrij, koji je razvijao neverovatnu fizičku snagu – bio je sposoban da lovi čak i zimi bos, spavajući napolju i preživljavajući pri ekstremnim temperaturama.
Nisu znali za velika događanja iz sveta
Nakon što su geolozi otkrili porodicu, obavestili su ih o velikim događanjima iz sveta. Članovi porodice nisu imali pojma da se tokom tih godina, dok su bili u potpunoj izolaciji, desio Drugi svetski rat i drugi značajni događaji. Ipak, i kada su saznali o svetu koji je ostao iza njih, porodica je odbila da napusti svoj način života i povuče se u civilizaciju. Njihovo verovanje i život u Tajgi su im bili dovoljni.
Printscreen You tube
Nažalost, 1981. godine, tri od četvoro dece porodice Likov umrla su. Savin i Natalija su preminuli od problema sa bubrezima, verovatno usled nepravilne ishrane tokom života u izolaciji. Dmitrij je preminuo od teške upale pluća. Karp je umro 1988. godine, a Agafija, poslednji preživeli član porodice, verovatno još uvek živi u povučenoj Tajgi, mada nema pouzdane informacije o njenoj sudbini.
Priča o porodici Likov ostaje jedan od najsvetslijih i najimpresivnijih primera ljudske izdržljivosti, vere i potpunog izbegavanja spoljnog sveta u najneprijateljskijem okruženju na planeti.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)