U doba digitalnih medija i veštačke inteligencije, kad je moguće napraviti sve što vam padne napamet, fotograf Đorđe Damjanović (75) odbija da se prikloni trendovima i dokazuje da je iza fotoaparata ipak neophodan živ čovek. Možda veštačka inteligencija može da napravi savršenu fotografiju, ali će joj nedostajati ono najvažnije - emocije i maštovitost. Kako je za Srećnu republiku ispričao Damjanović, u fotografiju se zaljubio kao dečak od tri, četiri godine.
- Moj otac Božidar je kao šegrt od prve plate kupio prvi fotoaparat pre Drugog svetskog rata. Vrlo često je, kako ja to volim da kažem, "pojačavao ishranu" naše porodicu zahvaljujući fotografiji. Ja sam kao dete od tri, četiri godine sedeo na stolici u mračnoj komori, naravno u našem kupatilu, i gledao kako on razvija fotografije. Trenutak kad na belom papiru u razvijaču počne da se pojavljuje slika za mene je bila magija koja me osvojila za ceo život. Ta čarolija me drži evo već više od sedam decenija - rekao je on.
Damjanović je imao više izložbi, ali sticajem životnih okolnosti tek kad je otišao u penziju počeo je ponovo ozbiljnije da se bavi fotografijom kao umetničkom formom.
- Nisam nikad ispuštao fotoaparat iz ruku, ali to je bilo više beleženje nekih porodičnih trenutka ili prijateljskih okupljanja. Poslednjih desetak godina ozbiljnije sam se pozabavio umetničkom fotografijom. Na Fejsbuku (Facebook) sam osnovao grupu "U fokusu" koja okuplja malobrojne, ali kvalitetne zaljubljenike u fotografiju. Kako sam i poznavalac i ljubitelj kvalitetene rok-muzike spojio sam te dve vrste ljubavi, pa od fotografija svojih i tuđih često pravim i jednu vrstu umetničkih spotova koji sad već imam više od 300 - dodao je Damjanović.
Na izložbi pod imenom "Fantazmagorija" u beogradskoj galeriji "Plus" on je prikazao samo deo svojih fotografija koje očaravaju neobičnim stilom i tehnikama ostavljajući gledaoca u dilemi da li su zaista stvarne ili delo snova i mašte autora. Ono što njegova dela razlikuje od svih ostalih je neverovatna energija i emocija koja izbija iz svakog prikaza, ostavljajući gledaocu slobodu da sliku doživi onako kako želi.
- Koristio sam razne tehnike, ali kako nisam baš poznavalac fotošopa uglavnom sam upotrebljavao najjednostavnije programe za obradu fotografija. Najviše sam se oslanjao na sopstvenu maštu, jer mašta zaista može svašta - kazao je Damjanović.
Možda vas zanima…
Na fotografijama su mahom pejzaži, morsko plavetnilo u koje je autor očigledno zaljubljen i tek poneka figura žene u razigranoj haljini koja je tu samo da naglasi lepotu i savršenstvo zauvek sačuvanog trenutka. Svako njegovo delo kao da se nalazi na granici između stvarnosti i snova, obogaćeno dečačkom razigranošću i nepoštovanjem pravila koja dopuštaju autoru apsolutnu slobodu da sanja i te snove "uhvati" kao fotografiju, ili kako to umetnici vole da kažu "sačuvaju trenutak za večnost." Izložba je otvorena do 3. februara za sve one koji žude da se barem za tren otrgnu od sive svakodnevnice i presele u svet snova u kome je sve moguće.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)