U rumunskim selima i gradićima, romske palate – raskošne kuće sa visokim mermernim stubovima, kupolama i zlatnim detaljima – postale su prepoznatljiv simbol društvenog statusa i bogatstva. Počele su da niču 1990-ih, nakon pada komunističkog režima, kada su mnogi Romi počeli da zarađuju baveći se trgovinom otpadom i manjim poslovima.
Posebno je značajno selo Buzesku u Rumuniji koje takođe zovu i Romski Monako. Tamo su kuće, često ukrašene simbolima bogatstva poput znakova dolara ili luksuznih automobila, tu da odražavaju želju za višim statusom unutar zajednice.
Iako mnogi smatraju da su ove palate kičaste, arhitekta Rudolf Graef ističe da one predstavljaju deo rumunske istorije i kulturnog identiteta, suprotstavljajući se uniformnim stilovima koje promoviše država. Stilovi variraju od regiona do regiona, od neoklasicizma do inspiracija aristokratijom, ali im je zajednička namera da vlasnici pokažu uspeh.
Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia
Iako su dvorci impozantni, mnogi vlasnici, uprkos bogatstvu, i dalje žive skromno, a mnoge palate ostaju nedovršene zbog visokih troškova održavanja.
Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia
Povratak zlata Romima nakon pada komunizma dodatno je podstakao izgradnju ovih zdanja. Zlatnici, koji se tradicionalno daruju pri venčanjima ili rođenju, postali su važan simbol bogatstva i često su korišćeni za finansiranje palata. Iako se izgradnja novih palata smanjuje, ove kuće i dalje predstavljaju snažan kulturni pečat.
Daniel MIHAILESCU / AFP / Profimedia
Međutim, sa sve većim brojem mladih Roma koji migriraju u veće gradove ili inostranstvo, budućnost ovih megalomanskih građevina postaje nesigurna. Mnogi od njih ostaju napušteni ili nedovršeni, dok stariji vlasnici priznaju da je luksuzno održavanje postalo preveliko opterećenje.
Možda vas zanima…
Romske palate tako ostaju i simbol uspona i borbe za status, ali i upozorenje na složene ekonomske i društvene promene unutar romskih zajednica, koje se suočavaju sa izazovima modernog života.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)