Kristi Vertas (51) je plavokosa, svetle puti i plavih očiju sa specifičnom rupicom na bradi. Nije ličila na svog brata, a još manje na oca koji je imao meksičke korene. Otkad zna za sebe nije se uklapala u sopstvenu porodicu i štrčala je u odnosu na rođake Meksikance.
Njena majka, koja se celog života borila sa zavisnošću, ostavila je jednog dana Kristi i njenog mlađeg brata u vrtiću i više se nije vratila. Brigu o deci preuzeo je njen otac, ali je ona u dubini duše osećala da ne pripada tu gde jeste.
- Nikad nisam uspela da uspostavim pravu vezu sa čovekom za koga sam 50 godina verovala da je moj otac. Uvek je imao drugačiji odnos prema meni u odnosu na mog brata. On je bio favorizovan i mažen, a ja... ja sam bila odbačena. Majka se pojavila nakon nekoliko godina, pa opet nestala i nikad nije bila konstanta u mom životu - iskrena je bila Kristi.
Facebook
Kad je imala 14 godina otac ju je predao socijalnoj službi, pa je završila u hraniteljskoj porodici.
- Bila sam duboko povređena, a tek sada shvatam da on zapravo nije ni bio moj otac. Mislim da sam to osećala u svom srcu od najranijeg detinjstva zbog njegovog ponašanja prema meni, ali nisam želela to sebi da priznam. U ostalom, on je bio jedini roditelj koga sam imala - dodala je ona.
Nakon što je završila školu, Kristi se zaposlila u vojci jer joj je to davalo sigurnost. Udala se, usvojila sina kog je njen suprug dobio u prethodnom braku, dobila je i svoju decu, ali ju je stalno kopkalo da sazna svoje poreklo.
Možda vas zanima…
- Majka je umrla kad sam imala 28 godina, otac nekoliko decenija kasnije. Poslednjih godina je pokazivao otvoreno neprijateljstvo prema meni, a sve što je imao ostavio je mom bratu. Ja nisam dobila ništa! Ali, više od svega me je bolelo što ne znam istinu o svom poreklu - kazala je Kristi.
Kad je napunila 50 godina shvatila je da je čekala doboljno dugo i da je vreme da uradi DNK test kako bi konačno saznala istinu.
- Test je pokazao da imam Italijanske i Francuske krvi, ali ne i Meksičke. Ja jednostavno nisam bila Meksikanka i tad sam shvatila da čovek koga sam celog života smatrala ocem zapravo uopšte nije bio moj otac. Tek tada je njegovo ponašanje prema meni dobilo neki smisao - rekla je Kristi.
U potrazi za sopstvenim korenima ona je rezultate testa objavila na društvenim mreža, a jednog dana joj se javila žena koju ne poznaje i koja je tvrdila da je njena tetka.
- Kad sam se prvi put srela oči u oči sa svojim biološkim ocem samo sam tupo zurila u njega. Nije bio potreban DNK test jer je bilo jasno koliko ličim na njega, bila sam bukvalno njegova kopija. Ispričao mi je da je moju majku upoznao jedne večeri u lokalnom baru, imali su se*s, ali kako je on u to vreme već bio oženjen, nikad joj se više nije javio. On zapravo nije ni znao da ja postojim, a život je izgradio sa drugom ženom koja mu je rodila sinove - dodala je ona.
Otkrivanje biološkog oca nekako je unelo red u njen život, iako ona priznaje da je bila ljubomorna na svoju braću koja su imala ljubav i podršku oca tokom odrastanja, dok je ona završila u hraniteljskoj porodici.
- Prihvatili su me kao rod rođeni, mada moram priznati da je bilo teško uspostaviti odnos sa ocem posle 50 godina. Ali, išla sam polako, korak po korak, zbog svoje nove porodice. Ali jedna stvar je konačno došla na svoje mesto - prvi put sam se osećala da pripadam tu gde jesam - rekla je Kristi koja je o svom iskustvu i potrazi za biološkim ocem napisala i knjigu.
Komentari (0)