Josip Broz Tito je imao zaista buran privatni život - teško je i nabrojati sve žene s kojima je bio u vezu, ali svi njegovi saborci se slažu u jednom: najveća i nikada prežaljena Titova ljubav je bila "žena sa vatrom u očima" kako su zvali Davorjanku Paunović koja je preminula 1946. od tuberkoloze.
Požarevljanka Davorjanka Paunović, rođena 1921. godine, tokom studija na beogradskom Filozofskom fakultetu, pred rat, zabavljala se sa Crnogorcem Jovom Kapičićem, kasnijim narodnim herojem i upravnikom Golog otoka. Oboje su bili članovi Komunističke partije, a njihovi savremenici kažu da su bili najlepši par na Univerzitetu.
Zabavljali su se godinu i po dana, a onda je Davorjanka u martu 1941. od Partije dobila zadatak da sa Josipom Brozom Titom pođe u Zagreb. Jovu nije smela ništa da kaže o svom putu - takva su vremena bila - osim da odlazi. Na rastanku je mnogo plakala...
Počeo je rat. Dvoje zaljubljenih sreli su se opet početkom januara 1942. godine. Jovo Kapičić podnosio je Titu izveštaj o porazu Lovćenskog odreda čiji je komesar bio - tada je prvi put u životu video Vrhovnog komandanta - kad su otvorila vrata Titove kancelarije... i kroz njih prošla Davorjanka.
Bio je srećan što je živa i što je u Vrhovnom štabu, ali odmah posle tog raporta kod Tita morao je da se vrati u jedinicu. Videli su se tek za dva meseca, ovog puta u Foči...
Zakazala mu je sastanak uveče na jednom od fočanskih mostova, a kad je došla, donela mu je u marami poklone - kutiju cigareta, upaljač, sapun, češalj, maramicu... Grlili su se. Nekoliko dana kasnije, Kapičić je opet bio u Foči.
- Šetajuči gradom u maloj, uskoj, popločanoj ulici, vidio sam kako proljeteše dva konjanika. Prođoše pedesetak metara, pa stadoše... Jedan konjanik krenu ka nama. Odmah sam ga prepoznao. Tito. Pitao me gdje sam, zašto se nijesam javio. Počeo sam da se pravdam, bi mi neprijatno, pa skrenuh pogled na drugu stranu, ka drugom konjaniku. I tada je ugledah... U momentu mi je sve bilo jasno. Davorjanka je stajala i gledala me ukočeno. Čekala je Tita...", zapisala je Tamara Nikčević herojevo sećanje u knjizi "Goli otoci Jova Kapičića".
Davorjanka, 29 godina mlađa, bila je uz Tita tokom celog rata. Neki su kazivali da je toliko temperamentno vodila ljubav da je borcima bilo neprijatno zbog jecaja i uzdaha koji su dopirali iz Titovog šatora. Imala je veliki uticaj na Tita, a u vreme nemačkog desanta na Drvar čak ga je ubedila da se zajedno sa njom preda Nemcima, jer je situacija izgledala bezizlazna.
Tek kada mu je Sreten Žujović zapretio da će ga ubiti, Tito je odustao od predaje...
Sa ovim delom ove ljubavne priče se manje-više svi slažu, ali zanimljivo je da da postoje tri potpuno suprotne verzije onoga što se potom dogodilo.
Naime, Davorjanka, čije je zdravlje već godinama bilo narušeno, preminula je u maju 1946. godine i sahranjena je u dvorištu Belog dvora.
Po najromantičnijoj varijanti, Tito je hteo da njegova ljubavnica bude u njegovoj blizini, a prema nekim pričama svaki dan je plakao nad grobom i donosio crvenu ružu ujutro.
Druga verzija je sušta suprotnost - tvrdi se da nije prisustvovao sahrani, niti je ikada stavio cveće na njen grob. Štaviše, bio je zapušten do povratka Aleksandra Karađorđevića u Srbiju.
Treća varijanta je možda i najrealnija, i pojedini izvori tvrde da je Davorjanka tražila da bude sahranjena u dvorištu Belog dvora kako bi zauvek bila u Titovoj blizini.
Komentari (0)