Pazite, sigurno se nisam skinula nasred gradske plaže, nego kada pišem ove kolumne uglavnom govorim o divljim plažama, zabačenim mestima ili opštepoznatim nudističkim plažama. Čisto da se zna.
Takođe, nudisti to znaju - neki bonton i pravila ponašanja moraju da se znaju, ali u eri mobilnih telefona i neplaćenih samoproklamovanih paparaca - teško je pobeći od objektiva. Posebno kad si žena, ego, zato i postoje sve one proklete Telegram grupe za deljenje jezivog sadržaja.
Sve u svemu, na moru sam, potpuno sama na peščanom sprudu i prva osoba se nalazi bar na kilometar od mene. Jutro je, sve je mirno i nas golaća je na sve strane, ali s obzirom na udaljenost jedni od drugih - svako ima svoju privatnost. Zadremala sam, nije bilo još ni podne, a ubrzo sam čula kako se gasi motor nekog omanjeg čamca i s peskom i solju u očima, podigla glavu da pogledam o čemu se radi.
Ustala sam, sela i videla kako mi se približava čamac koji očigledno planira tu da se usidri. Na njemu su bile dve osobe koje obe drže telefone u vazduhu, uprte u mom pravcu. Da li ja to dobro vidim?
Snimaju me je***o! Da li je to moguće?
Besno sam skočila i zaskičala toliko da je cela plaža odjeknula: "Pi**a li vam materina, šta radite to? Sram vas bilo!"
Možda vas zanima…
Ono što je bilo još veće iznenađenje jeste da se radilo o sredovečnom paru, mužu i ženi, koji su oboje smesta spustili telefone i počeli da se izvinjavaju...
Ogrnula sam peškir, obula papuče i marširala po plićaku sve dok im nisam došla dovoljno blizu. Razumeju "naš" jezik, pa sam tako oboje naterala odmah da obrišu sadržaj.
- Eto, bilo nam je zanimljivo. Ne bismo mi to nigde objavili, bili su njihovi izgovori, ali su me naterali na razmišljanje.
Pa možda ne bi ni objavili nigde, ali smo toliko svi navikli da fotkamo i snimamo sve što je pred nama, da je moguće da su se te linije privatnosti i dokumentovanja uspomena - totalno pobrkale.
I sama sam krivac, volim da zabeležim dobar ljudski momenat, pa ponekad i da podelim. Ako ćemo realno, Nacionalna geografija je upravo tako postala to što jeste, ali moraju da postoje neke granice ukusa, zar ne? Goli ljudi se ne snimaju, posebno ne ako se nalaze i opuštaju na delu plaže na kom je mnogo golaća i postoji prećutni moralni dogovor da se međusobno "poštujemo".
I posebno ne ljude koji su došli na neko mesto da bi bili sami.
Istog tog dana imala sam i neprijatan-šrijatan susret sa ženom koja mi je prokomentarisala ožiljak, tako da je definitivno potvrđeno - na Balkanu se žensko telo posmatra kao objekat koji je tu za komentarisanje, fotografisanje i snimanje, bez obziira na to postoji li pristanak i odobrenje. Ne znam postoji li bilo šta jezivije od toga, ali recimo ovako - moje komšije čak komentarišu i to kako šetam UNUTAR STANA U KOM ŽIVIM, tako da... ovo je bitka koju zaista ne želim da bijem.
Jedino što mogu jeste da živim svoju slobodu. A vi? Vi treba da gledate svoja posla.
Komentari (0)