Kako inače letujem u Dalmaciji, često prolazim Hercegovinom i nekako zaobiđem taj vodopad Kravica. Gledala sam još daaavno fotografije koje su napravili moji prijatelji i nikako da mi se namesti sve, pa da odem i ja! Ovo leto se to napokon desilo i to!
Kockice su se sklopile i otišla sam na vodopad Kravica – i razočarala se više nego ikad.
Vodopad Kravica, koji se često neprecizno naziva Kravice, jedan je od najvećih i, kako kažu, najlepših vodopada na reci Trebižat u kraškom području Bosne i Hercegovine. Smešten je 10 kilometara jugoistočno od Ljubuškog i oko 40 kilometara jugoistočno od Mostara. Ovaj impozantni vodopad doseže visinu od otprilike 25 metara, dok je jezero koje se formira u njegovom podnožju široko 120 metara. Kravica je postala popularno odredište za izlete i kupanje, naročito tokom letnjih meseci, kada privlači mnoge posetioce koji letuju u okolini ili su u prolazu.
Gledala sam fotke, što ovako što na mrežama i bila sam spremna! Nakon ručka, zaputili smo se tamo i prvo što nas je šokiralo bila je veličina parkinga – i količina parkiranih autobusa. Au, ovde će da bude gusto.
I bilo je.
Nakon plaćenih 10 evra za ulaz, zaputili smo se ka vodopadu. Previše turista nas nije obeshrabrilo jer ipak idemo da uživamo u prirodnim čarima i lepotama. Bar smo tako mislili.
Sa vrha "stepenica" na kojima postoji vidikovac, već nam je bilo jasno – više je ležaljki nego prostora oko njih. A, kada smo se spustili dole, na prvu loptu smo prebrojali pet različitih lokala. "Plaža" koju sam viđala na fotografijama nije ni postojala od gooomile ležaljki koje čak nisu ni prave ležaljke nego one platnene stolice za plažu. Koštaju 5 e, a ukoliko hoćete i suncobran, onda je to zadovoljstvo ukupno 10 evra.
Da ostavite peškir bilo gde drugo osim tu, nemate mesta, tako da nema tu ni mnogo izbora. Elem, te stolice su toliko gusto postavljene, da nije čovek imao kuda ni da prođe, ali dođosmo nekako do vode.
Hladna, lepa i mirišljava, i sa 300 ljudi manje bi bila čak i za uživanje.
Otplivala sam dalje od ljudi, koliko je to bilo moguće, i dok sam gledala u vodopad osećala sam mir. Čim bih se okrenula iza sebe i videla onu hordu ljudi, armiju ležaljki i povorku suncobrana, okruženim kafićima – osećala sam anksioznost.
Kad smo seli u kafić i kafu platili kao da smo u Dubrovniku, osećala sam se i opljačkanom.
Kada se čovek malo skloni iz gužve, što je stvarno bilo teško, bilo je nekoliko avanturista koji su raširili peškire na travi, ali ni na njihovim licima nisam videla uživanje. Inače, fotografije "plaže" su kada su se već turisti razišli, a Sunce skoro pa zašlo. Takođe, svi koji kače ovo mesto na društvene mreže, imam poruku za vas: Niste iskreni, fotkate se kao da ste tamo sami, a niko ne objavljuje koliko ljudi ima zapravo.
Od prirode, vodopade smo lepo videli samo kada im se skroz približimo, a od svega ostalog dobili smo osećaj kao da smo u centru Budve (znam da je tamo pravi luks, ne brinite, poredim zarad humora).
Ako ste u prolazu i nije vam žao 10-15 evra, ovo je mesto za vas. A, za sve prave ljubitelje prirode, možda je bolje da preskočite Kravicu.
Komentari (0)