Vozila sam se sa drugaricama po svom rodnom gradu, Sremskoj Mitrovici, i kada sam ugledala ovu kuću, morale smo da zastanemo. Prizor me je prvo šokirao, a onda bacio u egzistencijalni rebus.
Jedna kuća sa tri različite boje fasade me je nagnala na razmišljanje o nama kao narodu. Ne mogu da pišem o Hrvatima, ni o Bosancima (iako tu malo mogu), ali mogu vam reći da smo mi, Srbi, ponekad nakrivo nasađeni i tu nema govora.
"Nek komšiji crkne krava" dobilo je sasvim drugi smisao, s obzirom na to da ćemo izgleda sve uraditi samo da ne bude po komšijinom – ili da kod njega ne bude lepše nego kod nas. Hajde malo da izanaliziramo ovaj prizor.
Privatna arhiva, Selena Ribić
Mogla bih reći da bi mi tri fasade na jednoj kući MOŽDA imale smisla da kuća ima tri krila (?) ali ni tad nisam sigurna da bih odobrila ovako nešto. Što se ove kuće konkretno tiče, hajde nekako i mogu da razumem ove ljude koji žive na krajevima, jer ipak, eto ne znam, boja se nadovezuje i iza ćoška? Što se tiče ovog žutaća, ne mogu da shvatim insistiranje na žutoj boji koja se vidi jedino ako neko izmigolji glavu kroz prozor (ili šeta ispred svoje kuće napred-nazad). Kod zelenog mi nije jasna boja ovog cokla, koji samo u jednom trenutku gubi svoj braonkasti trag i postaje zelen kao trava...
Da je pravde, izgled ovako stare kuće ne bi smeo da se narušava i ko god živi u njoj, trebalo bi da ispoštuje originalan izgled građevine koji je, sigurno, bio lepši od ovoga.
Privatna arhiva, Selena Ribić
Nije mnogo drugačije ni u Beogradu. U svom stanu ne smem da izbijem prozor iako je mrakčina, jer tako narušavam izgled zgrade, ali komšija iznad ili ispod, sme da ogradi celu terasu i proširi dnevnu sobu. Svako sme da kreči svoju terasu u boju koju želi i možemo mestimičnim fasadama koje nestaju i pojavljuju se od sprata do sprata, da pravimo cirkus.
Možda vas zanima…
Čemu to narode?
Neko nije želeo da pristane na kompromis niti da se usaglasi sa komšijama, čak iako im je, evo na ovoj kući u Sremskoj Mitrovici, krov potpuno isti. Nije bitno što odmah s ulice izgledaju kao tri posvađana brata, nije bitno ni što zidovi deluju kao cirkus, bitno je samo da je svako uradio po svome.
Možemo da delimo krov, možemo da delimo temelje, ali kod fasade povlačimo crtu.
I mislim da nas to u 2024. godini, savršeno opisuje kao narod. Što bi klinci rekli, "zato što ste nafurane, zato ste i same", a to je u ovom slučaju, "neka bude po mom, pa makar crko!" Čini mi se samo, da se u ovoj zemlji nešto više crkava nego što ima vajde od toga da isterujemo mak na konac, al ajd, svakom njegovo.
I da, da napomenem, ako je ovo neki umetnički izražaj – povlačim svaku reč. A, ako je ovako okrečeno da bi se glasalo koja opcija izgleda najbolje – navijam za braon-belu kombinaciju.
Komentari (0)