Jednog od svojih bivših momaka sam upoznala kada je imao 86 kg, a kada smo raskinuli, imao je oko 110 kg. Iskreno, nisam to mogla da podnesem iz više razloga, a najveći su bila njegova otekla stopala na kraju svakog radnog dana. Plašila sam se za njegovo zdravlje, pa sam ga često smarala upravo za to. A pošto to nije urodilo plodom, rešila sam da više nikome ne prigovaram na račun fizičkog izgleda, nikada više. I držala sam se toga.
Ne brinite, vratio mi je i prvom prilikom kada sam se ugojila nakon s*anja sa rakom jajnika, jedva je dočekao da mi kaže da sam se: "Upepila, mogla bih se malo dovesti u red", a izgledala sam ovako:
S željom da radim na sebi i sa, tada, niskim samopouzdanjem pod ruku, rešila sam da krenem dalje.
Ali sam onda naišla na muzičara koji se bliži 40. godini, dok se ja bližim 30.
Naravno, cveće, proleće i beskrajno razumevanje za celu moju situaciju je učinilo svoje i brzo sam ga zavolela. Zgražavao se na to kad podelim kako me je bivši nekada tretirao, bio neverovatno širokih shvatanja i bio zahvalan što ima drugarice pa, eto, sada posle razvoda bolje razume žene.
Ha - ha.
Možda vas zanima…
Hvalite me usta moja...
A, onda je ni iz čega krenuo sa komentarisanjem moje odeće i obuće. Prvi put se desilo kada sam obula neke cipele, srećna i zadovoljna svojim autfitom, pritom sam grmela, a on mi je pred drugaricom rekao: "Odvratne su ti te cipele". Obe smo bile šokirane, ona je čak i prokomentarisala, "A ko je tebe pitao?" Pritom, tek krećemo na žurku, očigledno je da se meni dopadaju i osećam se lepo, čemu onda taj komentar?
Odvratne cipele su prerasle u: "Nikada ti ne bih dao da nosiš duboke čizme, noge ti izgledaju JOŠ kraće", pa i u ono kada gola šetam njegovim stanom, a on izgovara, "Ti to imaš krive noge? Nisam primetio do sad".
Jedno veče smo proveli najluđa tri sata u krevetu, i onako samozadovoljno sam, poluobučena, prošetala svojom dnevnom sobom.
"Upropastila si se tom tetovažom", bile su prve reči koje mi je izgovorio.
Inače je tetovaža 1x1 cm i na delu butine koji se vidi samo kada nosim kupaći. Ali da, baš sam se upropastila... Žao mi je što ne možete da vidite njegove tetovaže.
Bilo mi je tužno iz nekoliko razloga. Prvo, žao mi je što su "ružne stvari" prve koje primećuje, a jedine koje ističe. A, drugo, shvatila sam da je kompleks toliko duboko usađen da ni kvazi išlifovano vaspitanje nije moglo da suzdrži tu verbalnu dijareju.
Samo još ovo i bićeš top riba
Lajtmotiv, "malo da smršaš i da se utegneš i bićeš top riba", provlačio se ipak malo duže. Smršala sam, ali je uvek istom kiselom facom kao kod procenitelja vrednosti nekretnina, davao naznaku kada će se šaht na njegovom licu otvoriti i izbaciti iz sebe nešto što mu ne da mira: "još samo da se utegneš" ili "moraš da počneš da treniraš".
U početku je to bilo samo u naša četiri zida, a onda je SREĆOM, progovorio i pred mojim drugaricama i sestrom.
Sve smo se zgražavale. Mislila sam možda je do generacijskog jaza, ali drugarica čiji je dečko još stariji, podelila je sa mnom njegov šok: "Onaj žgoljavac njoj nešto da kaže?" I bilo mi je lakše.
A, tek kada sam zaplakala mlađem bratu, postalo mi je kristalno jasno u kome je problem. Nije generacijski jaz, nego nevaspitanje i nelečeni kompleksi.
Ne znam da pričam, ismeva se moj naglasak i ispravlja mi se govor. Odvratne su minđuše koje nosim, pirsinzi, farmerke, kačket, frizura mi je loša... a on je samo pravi muškarac koji kad "ugleda kuću, odmah vidi šta na njoj ne valja". Bljuc, znam.
Ne znam šta je gore, što misli da svi muškarci tako razmišljaju (srećom pa mi je dovoljno njih pokazalo kako se tretira žena) ili što misli da spada u kategoriju onih "pravih". Ili to što je jedva čekao da nosi moje dukseve, da mi pokupi sve čarape ili nosi pa razbije, ili razvali, moje sunčane naočare.
Pritom, nije me, kao pravi muškarac, odveo u teretanu i rekao da će da trenira sa mnom, niti me je bilo kako podstakao da se to "popravi"... Samo je, valjda, šiljio svoj ponos i rastao u svojim očima, ne znam.
„Ako moj komentar utiče na tvoje samopouzdanje, onda ga nemaš“
To mi je rekao kada sam mu zamerila nepotrebne primedbe. Učinio je da se osećam još gore, jer eto, u sebi imam prirodnu potrebu da me neko koga volim, ne šikanira.
Objasnio mi je kako on ima samopouzdanja i eto, ništa na njega svemogućeg ne može da utiče. A onda se teši kako se ćela ne vidi, sede dlake na grudima i *udima će da obrije... Svet čeka samo njegove pesme koje on, tako hrabro i pun samopouzdanja, prosto ne sme da izda. Mama me je vaspitala da mu ne sasipam bljuvotine ljudima, ali evo... ups.
Kap koja je prelila čašu je bio trenutak kada sam srećna i zadovoljna, a malo sam i popila, sedela sa svojim kolegama. Pridružio nam se i ubrzo mi je sasuo pred svima: "Odvratna si tako pijana, uopšte mi se ne sviđaš". Ubrzo je besno otišao, što niko od nas nije ni primetio, a ostalo je istorija...
Jedan naš razgovor sam čak pokazala i psihoterapeutkinji, a imam i dosta psihologa oko sebe. I ljudi moji, zaključak je uvek isti i svi ga znamo, ne otkrivam toplu vodu: Žene, bežite od nesigurnih muškaraca.
I propalih muzičara.
Komentari (0)