Kultura

ONA JE SUDIJA KOJA JE ISKROJILA ISTORIJU! Zbog njenog mišljenja menjan je ZAKON, ali zbog ljubavi je žestoko ZGREŠILA!

Ovo je priča o nepokolebljivoj Džoan Rut Bejder koja se čitavog života zalagala za ženska prava i učinila gotovo nemoguće u vreme kada za pripadnice nežnijeg pola uglavnom nije bilo mesta u pravnoj praksi.

11.10.2024 07:30

ONA JE SUDIJA KOJA JE ISKROJILA ISTORIJU! Zbog njenog mišljenja menjan je ZAKON, ali zbog ljubavi je žestoko ZGREŠILA!
Credit: Josh Edelson / Zuma Press / Profimedia

Džoan Rut Bejder je bila sudija Vrhovnog suda tačno 27 godina. Mnogi su je doživljavali kao jednu od najvažnijih u istoriji i kao kulturnu ikonu. Umrla je 18. septembra 2020. godine.

Credit: Roger L. Wollenberg / Zuma Press / Profimedia

Džoan Rut Bejder je bila sudija Vrhovnog suda tačno 27 godina

Džoan su svi zvali Rut, a taj nadimak je dobila u vrtiću da bi je vaspitačice razlikovale od druge dece. Rut je kao dete pohađala Sinagogu i učestvovala je u jevrejskim tradicijama. Bila je odlična u školi, gde je bila u velikoj meri uključena u studentske aktivnosti i dobijala odlične ocene.

Završila je srednju školu, a onda je i diplomirala i postala američka pravnica koja je služila kao sudijski saradnik Vrhovnog suda Sjedinjenih Država od 1993. do svoje smrti 2020. Bila je svetionik nade za mnoge mlade žene koje su težile, ili nastavljaju da teže, da budu deo advokatske prakse.

U njeno vreme bilo je teško dobiti posao u advokaturi, posebno jer je bila majka. Međutim, za nju se založio njen bivši profesor i kao rezultat toga uspela je da stekne zvanje pripravnika. Zaljubila se rano i udala za Martina Ginsberga, devet dana nakon što je diplomirala na fakultetu. Tek kada su se preselili u Masačusets, Rut je odlučila da uđe u oblast prava, baš kao i njen suprug Martin.

Bila je poznati zagovornik ženskih prava i članica Vrhovnog suda, ali je pre toga pisala većinska mišljenja koja su i do danas postavila mnogo presedana. Sudila je i u slučaju SAD protiv Virdžinije 1996, piše Britannica.

Credit: Christy Bowe / Zuma Press / Profimedia

Rut je bila zagovornik ženskih prava 

Kao zagovornica ženskih prava, bila je advokat dobrovoljac u Američkoj uniji za građanske slobode i postala član upravnog odbora, a zatim i jedan od generalnih savetnika sedamdesetih godina prošlog veka. Do osamdesetih je već stekla "jako" ime, a predsednik Džimi Karter odlučio je da je imenuje u Apelacioni sud Sjedinjenih Država za okrug Kolumbija. Ovde je služila do svog imenovanja u Vrhovni sud 1993. godine.

Kada je ostavljena kao jedina žena u Vrhovnom sudu, postala je snažnija u svojim neslaganjima. U slučaju Ledbetter protiv Goodyear Tire & Rubber Co, njeno izdvojeno mišljenje je korišćeno u kreiranju Zakona o pravednim platama koji olakšava zaposlenima da dobiju slučajeve diskriminacije. Nazvana je "The Notorious R.B.G." i kasnije je prihvatila to ime. 

Njenim uspesima tu nije bio kraj. U međuvremenu je postala i redovni profesor na Harvardu i Pravnom fakultetu Kolumbija univerziteta. Takođe je bila direktorka Projekta za ženska prava Američke unije za građanske slobode (ACLU), za koji je zastupala šest značajnih slučajeva o rodnoj ravnopravnosti pred Vrhovnim sudom SAD.

Bil Klinton ju je 1993. imenovao za sudiju u Vrhovnom sudu, čime je postala prva Jevrejka i tek druga žena sudija. 

BONUS VIDEO:

Komentari (0)