Uskrs je jasno definisan crkvenim pravilima i on se obeležava u prvoj nedelji posle prvog punog meseca nakon prolećne ravnodnevnice. Iako mnogima zvuči na prvi pogled komplikovano, iza svega toga stoji formula u kojoj su isprepletene matematika i istorija koja nije samo hrišćanska, a takođe ona zahteva i poznavanje kretanja zemljinog satelita - Meseca.
Zašto svi ne slave Uskrs istog dana?
Iako mnogi misle da će nakon ravnodnevnice na nebu da ugledaju kako sija pun Mesec i da je to dovoljan pokazatelj da već sledeće nedelje slave ovaj praznik, greše. Za računanje prolećne ravnodnevnice crkva ne koristi astronomsko vreme već se upravlja po srednjovekovnim tablicama koje ne odgovaraju onome što vidimo na nebu već odavno.
Da bi se utvrdio tačan datum Uskrsa, papa Gregorije je 1583. godine izvršio reformu rimskog i julijanskog kalendara. Budući da pravoslavna crkva nije prihvatila novi kalendar od tada se ovi crkveni praznici slave u razmaku od 13 dana, a ta razlika je i u kalendarima i u Julijanskom i u Gregorijanskom. To ipak ne važi za "pokretne" praznike odnosno Uskrs.
Shutterstock
Kako da izračunamo da li će se oba Uskrsa poklopiti?
U prošlosti se koristio lunarni kalendar koji je bio zasnovan na kretanju Meseca oko Zemlje dok su savremeni kalendari solarni i u njima se logično vreme meri u odnosu na kretanje zemlje oko Sunca. Datum koji se vezuje za Uskrs je jedan od tragova lunarnog kalendara koji je ostao u hrišćanskoj civilizaciji.
Suština je da pravoslavni vernici čekaju prvi pun Mesec koji nastupa nakon ravnodnevnice, odnosno datuma kada počinje proleće. Ako je on u nedelju za Uskrs se uzima sledeća nedelja.
Zbog toga ovaj veliki hrišćanski praznik može biti bilo koji dan u toku 35 dana nakon prolećne ravnodnevnice ili u periodu od 22. marta do 25. aprila. Uskrs može biti i između početka aprila i prve nedelje maja upravo zbog toga što su datumi u julijanskom kalendaru pomereni.
Možda vas zanima…
Poklapanje oba Uskrsa se dogodilo pre deset godina, tačnije 2014. godine kada su svi Hrišćani ovaj praznik slavili 20. aprila a tri godine kasnije se isto dogodilo i slavili su ga 16. Aprila.
Prema proračunu sledeći Uskrs, odnosno 2025. biće ponovio zajednički Uskrs za pravoslavne i katoličke vernike i slaviće ga 20. aprila.
Zbog čega je lunarni kalendar drugačiji?
Ako nekoga buni matematika i ceo proračun, suština je u tome da je lunarni kalendar drugačiji od solarnog i da traje 354 dana, što znači da u odnosu na naš regularni njemu fali 11 dana. kako bi se to nadoknadilo ubacivali su se vanredni meseci a kako bi se računanje pojednostavilo u VI veku su u crkvi razvili tablice na osnovu kojih određuju datum Uskrsa i koje se i danas koriste, prenosi Istorijski zabavnik.
Objašnjenje za ovo nalazi se u jevanđeljima, jer jevrejski praznik Pasha traje 7 dana i on obeležava egzodus Jevreja iz Egipta. Budući da je tajna večera bila povezana za ovaj praznik, a kako se ona desila pre raspeća ne može Uskrs nikako da se obeležava pre Pashe.
Dakle, obe crkve datum Uskrsa računaju u odnosu na prolećnu ravnodnevnicu i pun Mesec nakon nje, s tim što pravoslavna crkva dodaje i to da se ovaj praznik ne može slaviti pre jevrejskog praznika Pashe.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)