Iza svakog velikog čoveka često stoji žena koja ga ne samo voli, već i veruje u njega onda kada u njega niko drugi ne veruje, pa čak ni on sam. Takva je bila Mercedes Barča Pardo, večna saputnica i tiha muza kolumbijskog nobelovca Gabrijela Garsije Markesa (1927 - 2014).
Njihova ljubavna priča počela je u vreme kad su bili deca. Ona je imala samo devet godina, a on 14. U nekim drugim okolnostima, to bi bio samo slučajni susret, ali za Gabrijela, to je bio trenutak spoznaje. Kasnije će priznati da je već tada znao da je Mercedes žena koju će oženiti.
Decenijama kasnije, Gabrijela će ceo svet svet slaviti kao jednog od najvećih pisaca 20. veka, a ona će ostati u njegovoj senci, nežna i nenametljiva, ali nepokolebljiva. Kako su pričali oni koji su poznavali ovaj par ona je bila spremna da uradi sve za njega, a njegova ljubav prema Mercedes je bila opipljiva i osećala se iz svake njegove izgovorene reči upućene voljenoj ženi.
Gabrijel i Mercedes su se venčali 1958. a godinu dana kasnije dobili su sina. Njihova ljubav nije se merila brojem prstenja, niti raskošnim gestovima. Merila se stvarima koje retko dospevaju u biografije slavnih poput činjenice da je Mercedes prodala svoj fen za kosu kako bi mogla da plati poštanske troškove slanja rukopisa "Sto godina samoće" izdavaču.
Markes, tada siromašan pisac i novinar nije imao ni toliko novca. Upravo njegov roman "Sto godina samoće" je zauvek promenio latinoameričku književnost i jedan od najvažnijih dela svetske književnosti.
Za ovaj roman Markes je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1982. godine. Mnogi će reći da je nagradu dobio za rečenice koje su oblikovale svest čitavih generacija, ali on je znao da je sve to moglo da ostane samo rukopis u fioci da nije bilo njegove žene Mercedes.
Možda vas zanima…
Njihova ljubav trajala je punih 56 godina, sve do njegove smrti 2014. godine. Zajedno su prošli kroz siromaštvo, neizvesnosti, književne uspone i padove, burne političke periode, i svetla reflektora. Ali Mercedes je ostajala dosledna sebi nenametljiva, ali prisutna, čvrsta poput temelja na kojem je sagrađen čitav jedan svet.
Iz njihove ljubavi rodila su se i dva sina Gonzalo i Rodrigo, a njihova porodica je ostala trajno svedočanstvo da su najvažnije priče one koje se žive, a ne one koje se pišu.
Gaberijel Garsija Markes je o svojoj supruzi uvek govorio sa dubokim poštovanjem, nežnošću i divljenjem. Upravo njoj je posvetio neke od svojih najlepših misli o ljubavi koje je "utkao" u svoje knjige.
Ovo su samo neke od najlepših misli Gabrijela Garsije Markesa o ljubavi i životu koje je posvetio voljenoj Mercedes:
- Ne dozvoli da umreš, dok ne doživiš čudo da spavaš sa onim koga voliš.
- Nije istina da ljudi ne ispunjavaju svoje snove zato što su odrasli – odrasli su jer su prestali da ostvaruju snove.
- Ljudi koje volimo, trebalo bi da umiru sa svim svojim stvarima.
- Svaka stvar je – živa. Potrebno je samo probuditi njenu dušu.
- Ako sretnete svoju pravu ljubav, treba da znate da ona nigde neće pobeći od vas – ni kroz nedelje, ni kroz mesec, ni kroz godinu.
Komentari (0)