Med je jedna od najzdravijih namirnica na svetu. Ponekad se dešava da kad otvorite teglu s medom primetite beličaste mrlje po površini. Mnogi su zbunjeni i ne znaju da li je takav med bezbedan za upotrebu i jelo. Dilemu rešavaju pčelari koji otkrivaju o čemu se zapravo radi.
Kako nastaju?
Beličaste mrlje po površini meda su posledica razdvajanja samih sastojaka meda i nisu znak da se on kvari, nisu posledica dodavanja šećera ili aditiva, već potpuno prirodan proces koji ne uče na ukus, kvalitet, niti je štetan.
Prema rečima pčelara bele mrlje po površini meda su zapravo glukoza koja se prirodno nalazi u njemu, a koja se vremenom kristališe i izlazi na površinu. Beličasti tagovi u tegli najčešće izgledaju kao jedna vrsta pene koja nastaje usled izlaska vazduha iz samog meda kroz malene mehuriće.
Sitni mehurići u medi mogu biti posledica prisustva određene količine prirodnog kvasca što takođe nije razlog za zabrinutost. Kod visokoglukoznog meda po rubovima tegle mogu da se pojave mehurići i beličasti tragovi koji se vremenom povećavaju. Ovo nastaje kad prirodni kvasac "jede" fruktozu i ostavljaja neku vrstu pene od glukoze.
Shutterstock
Kako ističu pčelari sve ove pojave su potpuno prirodne i normalne, ali i dokaz da med nije prošao termičku obradu, pojasnili su pčelari.
Možda vas zanima…
Kristalizacija meda je, takođe, potpuno prirodan proces i zavisi od same vrste meda, ali i temperature na kojoj se drži tegla. Sirovi med koji nije grejan, niti prošao filtriranje sadrži komadiće voska, polena i propolisa, pa se brže kristališe od onoga kome su ovi prirodni sastojci ukolonjeni.
Med sa visokim sadržajem glukoze kristalisaće se brže. U ovu grupu spadaju med od suncokreta, uljane repice, maslačka... Med koji sadrži manje od 30 odsto glukoze kristališe prilično sporo i može ostati tečan nekoliko godina. Tu pre svega spada bagremov med.
Komentari (0)