Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju velike zimske Zadušnice. To je dan sećanja na naše pokojnike i dan kada se posebno molimo za njihove duše. Zadušnice se obeležavaju četiri puta godišnje, uvek subotom, a osim ovih zimskih, postoje i letnje koje ove godine "padaju" 22. juna, zatim Miholjske 5. oktobra i Mitrovske ili jesenje 2. novembra.
Tanjug/AP
Liturgija u crkvi i odlazak na groblje
Kako je za Srećnu republiku objasnio otac Branislav Miljković iz Hrama Svete Petke na Ovčanskom putu suština Zadušnica je molitva za pokojnike koja bi trebalo da bude u crkvi na liturgiji koja počinje sa proskomidijom kada se vadi papir sa imenima pokojnika koja se čitaju.
- Na kraju liturgije obavlja se opšti ili zajednički parastos za sve pokojne. Pored spiska sa imenima dobro je u crkvu doneti i žito u koje se stavi voštana svećica i vino - rekao je on.
Kuvano žito je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino označava Božje milosrđe, a sveća je simbol svetlosti Hristove koji je rekao: „Ja sam svetlost svetu.“
Nakon liturgije odlazi se na groblje gde su sahranjeni naši pokojnici.
Možda vas zanima…
U gotovo svim delovima Srbije na Zadušnice ljudi na grobove pokojnika iznose hranu i piće, kako se često navodi, za dušu pokojnika. Kako je objasnio sveštenik Miljković, ovaj običaj je zaostao iz nekih davnih vremena kada su ljudi zapregama ili pešice satima putovali da bi na Zadušnice došli do grobova svojih voljenih.
- Počev od patrijarha Pavla, a potom i mnogi drugi sveštenici su uvek napominjali da na Zadušnice nije potrebno iznositi hranu na groblje. Hrana se donosila za žive, za one koji su na grob dolazili pešice, satima hodali; njima se davalo da jedu da bi imali snage da se vrate kući. Hrana se davala onima koji su siromašni i hendikepirani koji ne mogu da sebi zarade i obezbede nešto za jelo, pa se njima davalo za pokoj duše. Hrana ima smisla samo ako je potrebno da se neko nahrani na samom groblju i ovaj običaj je više vezan za neka prošla vremena - objasnio je otac Miljković.
Na naše pitanje da li je tačno verovanje da se na Zadušnice sveće pale isključivo za pokojnike, a ne za žive i za zdravlje, on je pojasnio da nijedan dan u godini nije isključivo namenjen samo živima i samo mrtvima.
- Svaki dan u nedelji ima svetitelja kojem je posvećen. Ponedeljak je posvećen arhangelu Mihailu i ostalim nebeskim silama, utorak Svetom Jovanu, sreda i petak Krstu, četvrtak Svetom Nikoli i apostolima, nedelja je Vaskrsenje, a subota je posvećena Bogorodici i pokojnicima. Ali to ne znači da ćemo subotom i za Zadušnice da se molimo samo za pokojne, jer i mi živi imamo potrebu da se molimo za sebe i jedni za druge, ali i za pokojne. Zadušnice nas jednostavno podsećaju da treba da se setimo naših pokojnika možda malo više nego ostalih dana - objasnio je otac Miljković.
Tanjug/S. Radovanović
Molitva za upokojene
Pomeni, Gospode, oce i braću, majke i sestre naše
usnule u nadi na vaskrsenje u život večni,
i sve upokojene u pobožnosti i veri,
i oprosti im svako sagrešenje,
hotimično i nehotimično,
što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
Useli ih u mesta svetla,
u mesta svežine, u mesta odmora,
odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje,
gde gledanje Lica Tvoga
veseli sve od veka svete Tvoje.
Daruj im Carstvo Tvoje
i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima,
i naslađivanje u Tvom beskonačnom
i blaženom životu.
Jer si Ti život, i vaskrsenje
i pokoj usnulih slugu Tvojih,
Hriste, Bože naš,
i Tebi slavu uznosimo
sa bespočetnim Tvojim Ocem
i Presvetim, i Blagim,
i životvornim Tvojim Duhom,
sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Komentari (0)