Potištenost je nešto što većinu nas prati s vremena na vreme, kada se osećamo poraženo i pregaženo pod točkovima života. Međutim, u najvećem broju slučajeva te faze prođu i naiđu stvari koje nam podignu moral i uliju novu nadu.
Kod nekih, međutim, takva stanja su trajnija i sve više ih razdvajaju od okoline, osećaj beznađa nadjačava sve a kanali komunikacije se često kidaju, zbog osećaja stida i straha.
Portal stetoskop.info depresiju definiše kao „bolest koja utiče na raspoloženje, osećanja, misli, ponašanje i zdravlje uopšte. Depresiju karakteriše povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad volje i energije, nesanica, gubitak apetita, prepuštanje mračnim mislima, brizi i samookrivljavanju, usporen misaoni tok, beznadnadežnost i bespomoćnost.“
pexels.com
Prema dostupnim podacima, svaka peta žena i svaki deseti muškarac tokom života dožive barem jednu ozbiljnu depresivnu epizodu.
Ipak, valja napomenuti da se simptomi muške depresije razlikuju se od onih kod žena. Kod muškaraca se depresija manifestuje kroz svadljivost, razdražljivost, napade besa, agresivna i druga rizična ponašanja, na primer konzumacija alkohola, nikotina, neodgovorno ponašanje u saobraćaju i slično.
Depresivni muškarci stvaraju konflikte, dok se depresivne žene povlače, za portal Dnevna Doza Lepog govori dr spec. Marija Kušan Jukić, spec. psihijatar iz Centra za mentalno zdravlje i prevenciju zavisnosti "Dr Andrija Štampar".
Kako otkriti mušku depresiju?
- Povećano društveno povlačenje koje pacijent često negira
- Burn-out sindrom: preterana poslovna predanost prikrivena pritužbama na stres, uskraćivanje pokazivanja brige i tuge, traženje autonomije ('neka me svi puste na miru')
- Neprihvatanje pomoći drugih. Sindrom 'mogu ja to sam'
- Pad ili pojačanje interesovanja za seks
- Pojačani intenzitet ili učestalost napada besa
- Impulsivnost
pexels.com
- Pojačana do prekomerna sklonost upotrebi alkohola i/ili nikotina, kao i drugih zavisnosti (klađenje, TV, sport itd.)
- Jako izražena samokritičnost na temelju navodnog neuspeha, strah od neuspeha
- Okrivljivanje drugih za vlastite problem
- Prikrivena ili otvorena neprijateljstva
- Nemir i uzbuđenost, slaba koncentracija, problemi sa spavanjem i kontrolom težine
"Poznato je da se muškarci ređe i teže odlučuju potražiti stručnu pomoć skriveni iza 'fasada' da su snažni, posebno ako žive u okolini u kojoj se pokazivanje emocija, odnosno ispoljavanje simptoma depresivnog poremećaja smatra znakovima slabosti.
pexels.com
Depresivni muškarci dolaze u psihijatrijsku ordinaciju jer imaju problema u kontroli ljutnje, pate od nesanice, zbog stresa na poslu, gubitka posla, razvoda, neki prepoznaju da ne uspevaju funkcionisati kao ranije, imaju poteškoće u koncentraciji i pamćenju ili imaju bolni hronični sindrom.
"Nelečenje depresivnog poremećaja produžuje trajanje bolesti, povećava rizik od ponovnih depresivnih epizoda te je povezano s većim rizikom samoubistava. Stopa samoubistava kod muškaraca je četiri puta veća nego kod depresivnih žena", zaključuje dr Kušan Jukić.
Komentari (0)