Psihologija

ŠTA JE ZAISTA SREĆA? Odgovori do kojih su došli istraživači nateraće vas da se dobro zamislite o svom životu

Istraživači iz najduže studije o ljudskoj sreći objasnili su na šta se treba fokusirati ako želimo ispunjen život.

14.01.2023 10:01

ŠTA JE ZAISTA SREĆA? Odgovori do kojih su došli istraživači nateraće vas da se dobro zamislite o svom životu
shutterstock.com

Jedna studija sa Hardvarda o razvoju odraslih je najintenzivnija studija koja je putem intervjua ispitala 724 muškaraca iz Bostona počevši od 1938. godine. Studija je pratila njihove živote, kao i kasnije živote njihove dece dajući na taj način odgovor na pitanje: Šta je zapravo sreća? Analiza je izvršena na osnovu toga koliko su bili srećni u različitim periodima svog života.

shutterstock.com

Šta je sreća

 

Autori studije Robert Valdinger i Marko Šulc kažu da često sreća nije nikakvo odredište do kojeg treba stići, već je proces koji dolazi iz dobrih veza sa drugim ljudima. Osnovne principe i stavke koje iznose autori zasnivaju se na određenim uverenjima kojih bi svako trebalo da bude svestan.

Nikad nije prekasno biti srećan

Autori se u knjizi osvrću na to da li ljudi mogu da izleče svoje teške živote i da pronađu svoj put. Jedan od učesnika studije otkrio je kako je bio zarobljen u nesrećnom braku dugi niz godina, te je opisao svoj život kao najteži i najusamljeniji. Njegova žena je bila kritična prema njemu pa je čovek bio u lošem psihičkom stanju zbog čega je pomišljao na najgore stvari. Međutim, sa 68 godina se razveo od supruge, počeo da vežba i da upoznaje ljude, stekavši više prijatelja nego što je ikada imao. Nivo zadovoljstva je ovaj čovek podigao na čak 7 na lestvici, što je najviši mogući nivo. Autori tvrde da koliko god se ljudi nekada osećali "zalutalo" nikada zapravo nije kasno biti ispunjen srećom.

 

 

Važno je ko vas podržava

Istraživanja su pokazala da ljudi provode veoma malo vremena u interakcijama sa drugim ljudima. Kod Amerikanaca u istraživanju iz 2018. godine zabeleženo da provode oko 11 sati dnevno u interakciji sa medijima, dok na kafi sa prijateljima ljudi provode daleko manje vremena. Istraživači su utvrdili kod pojedinih ljudi da su gubili kontakt sa decom, prijateljima, ženom kada bi se penzionisali, pa je to dovodilo do toga da ostanu sami. Istraživači napominju da je važno znati ko nam daje podršku kao i kome mi dajemo podršku. "Odvojite malo vremena da se pogledate u ogledalo, može pomoći"- pišu autori. 

Intimnost je važna

Pojedine priče iz studije pokazuju kako je davanje prednosti ljudima i vezama, iznad bogatstva kao glavni faktor za sreću. Jedan od učesnika studije ispričao je da je radio kao advokat što mu je bio dugogodišnji san. Drugi je želeo da postane novinar i pisac te se vratio kući da brine o bolesnoj majci i ostao je da radi više od 40 godina kao predavač u srednjoj školi. 

 

 

Sa druge strane prvi ispitanik je zaradio mnogo para, ali opet nije bio u potpunosti srećan. Na pitanje " Da liživot ima više bola nego zadovoljstva" odgovorio je sa "tačno" dok je drugi ispitanik, predavač zaokružio "netačno". Prvi se fokusirao na dostignuća misleći da će poboljšati život drugima, dok je drugi više na odnose sa ljudima opirući se unapređenjima. Drugi učesnik se smatra jednim od najsrećnijih u studiji.

Da li se povređenost može ikada izlečiti?

U mnogim filmovima svedoci smo da negativac često bira lošiji put kao izgovor da je u detinjstvu preživeo neku traumu. Pitanje je da li ti ljudi mogu da izbegnu traumu. Autori knjige smatraju da uvek postoji nada i da detinjstvo nije jedini period kada se formiraju neka iskustva. Naprotiv, snažno pozitivno iskustvo imaće korektivni efekat na ranije negativno.

 

 

Ranjivost je važna

Autori studije poručuju da se treba otvoriti i biti ranjiv sa drugim ljudima. Pojedini učesnici studije objasnili su da su imali naizgled uspešne brakove, međutim, kod nekih najveći stres nije bio nikakav sukob, već nemogućnost partnera da dopre do onog drugog. Nasuprot ovom primeru bilo je i onih koji su kasnije priznali partneru ko su i šta su, uključujući i seksualnu orijentaciju zbog čega su bili ranije nesrećni jer su je prikrivali. 

Kako sagledati život?

Iako se ne treba vraćati u prošlost, istraživači napominju da je osvrt na neke događaje omogućio učesnicima studije da shvate neke ključne trenutke. Jedan od učesnika je u vreme adolescencije delovao izgubljeno. Otišao je u vojsku za vreme korejskog rata, proveo više od decenije obučavajući strane armije u inostranstvu a sa 29 godina, kada se vratio kući, mogao je da kupi novu kuću što mu je omogućilo da se iseli iz tadašnjeg stana sa majkom. Oženio se tek sa 44 godine ali je imao dugotrajan i srećan brak. Autori studije kažu da se nekad treba osvrnuti i pogledati stare fotografije kada smo izgledali upola starije nego sada. Ključna pitanja koja treba sebi postaviti su:O čemu smo tada razmišljali i za čim žalimo?,  prenosi Njujork post.

 

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na Telegramu i Vajberu. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.

BONUS VIDEO:

Komentari. (0)