Štitna žlezda ima ključnu ulogu u funkcionisanju organizma, a promene u njenom radu mogu ostaviti ozbiljne posledice na zdravlje. Iako se rak štitne žlezde često razvija tiho, lekari upozoravaju da postoje jasni simptomi koje ne bi trebalo ignorisati.
Štitna žlezda, poznata i kao tireoidna žlezda, smeštena je u prednjem delu vrata, ispod Adamove jabučice, duž prednjeg dela dušnika. Ova leptirasta endokrina žlezda proizvodi hormone T3 (trijodtironin), T4 (tiroksin) i kalcitonin, koji regulišu metabolizam, rad srca, telesnu temperaturu, nivo glukoze u krvi, pa čak i se*sualnu funkciju i održavanje trudnoće.
Endokrinolog dr Snežana Polovina govorila je u emisiji "RTS Ordinacija" o tome kako prepoznati kada štitna žlezda ne funkcioniše kako treba i koji su prvi simptomi koje ne bi trebalo zanemariti.
- Javlja se i osećaj umora, javlja se vrlo često zaboravnost i ti kognitivni poremećaji, usporeno razmišljanje. Zato što naš mozak zavisi od količine hormona štitaste žlezde i ako njih nema dovoljno, on radi usporeno. Javlja se suvoća kože, zato što je smanjena prokrvljenost kroz kožu, zato što je usporena cirkulacija. Sve se usporava, metabolizam se usporava, varenje se usporava, zadržava se veća količina tečnosti, nakuplja se masna masa tela. Znači, dolazi do jednog opšteg usporavanja na svim poljima u organizmu. Usporava se rad srca, dolazi do porasta donjeg krvnog pritiska, a do snižavanja gornjeg krvnog pritiska, pa razmak između njih bude manji. Nakupljaju se masti u krvi, raste i holesterol i to višestruko - objasnila je doktorka.
Shutterstock
Ona ističe da svi ovi simptomi mogu ukazivati na poremećaj u radu štitne žlezde i da je u tom slučaju važno da se što pre obrati lekaru.
Jedan od najčešćih razloga za uzbunu kod pacijenata su čvorići na štitnoj žlezdi. Međutim, njihova veličina ne mora da ukazuje na ozbiljnost problema.
Možda vas zanima…
- Čvorovi mogu da budu čak mikroskopske veličine, da se ne mogu videti ni pod ultrazvukom, a mogu biti veoma maligni. Postoji medularni karcinom štitaste žlezde koji ima milimetar do dva, a da već ima veliki maligni potencijal. Određuje se pomoću tumor markera. Određuje se nivo kalcitonina i on će pokazati da li neki od tih čvorića nosi maligni potencijal za tu vrstu tumora. Nekada se dešava da su veliki čvorovi preko 6 cm koji su se već pretvorili u ciste, ispunili tečnošću i oni uopšte nisu opasni - objašnjava dr Polovina.
Faktori rizika za razvoj karcinoma štitne žlezde uključuju genetske mutacije, nizak nivo joda u ishrani i izloženost zračenju. Pored toga, u štitnoj žlezdi se mogu razviti i benigne promene kao što su struma (uvećanje žlezde) i tiroidni čvorovi. Iako su u većini slučajeva bezopasni, u 5 do 15 odsto slučajeva tiroidni čvorovi mogu prerasti u maligni tumor.
Stručnjaci savetuju redovne kontrole i posebnu pažnju ukoliko postoje porodični faktori rizika ili prethodna izloženost zračenju. Pravovremena dijagnostika, uključujući ultrazvuk i analizu tumorskih markera, ključna je za rano otkrivanje i uspešno lečenje raka štitne žlezde.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)