AVIONU SLOMIĆU TI KRILA!

IMA LI PILOTA U AVIONU? Najčudnija pitanja i nedoumice putnika u avio prevozu!

Svako ko je ikada radio u avijaciji zna koliko rad sa ljudima ume da bude izazovan, u najmanju ruku. Pored straha od letenja, koji je konstanta, čini se kao da ljudi i dalje mnogo toga ne znaju o avionima, ali i nekim drugim konceptima, kao što je vreme ili vodoinstalacija. Ostanite uz nas i slatko se nasmejte ovim smešnim ili barem zbunjujućim pitanjima koja putnici postavljaju.

08.02.2022 15:00

IMA LI PILOTA U AVIONU? Najčudnija pitanja i nedoumice putnika u avio prevozu!
pexels.com

Iz ličnog iskustva nekoga ko je radio u korisničkom servisu jedne strane avio kompanije, mogu vam pouzdano reći da nas ima svakakvih, od izuzetno prijatnih ljudi punih razumevanja do osoba koje prosto ne razumeju da kontrolni toranj ne može da upravlja vremenskim prilikama i neprilikama. U cilju podizanja raspoloženja i osvrtanja na malo smešniju stranu stvarnosti, portal Srećna Republika vam predstavlja listu anegdota sa putnicima. Unapred vas obaveštavam, humor ide od crnog do onog ha-ha, tako da se nadam da će se za svakoga naći ponešto.

pexels.com

Stjuardesa u kabini

KONCEPT VREMENA

Znamo da postoje ljudi koji su uvek tačni kao sat ali i oni koji potpuno pogube pojam o vremenu. Hajde da se osvrnemo malo na ove druge. Naime, onlajn prijavljivanje za let obično kreće 36 sati pred polazak. I to je skroz u redu.  Ono što nije baš na mestu je kada vas ljutita putnica pozove 3 dana pred let i iz sve snage vas izgrdi jer ne može da se čekira. Slušam ja nju tako i klimam glavom i kažem joj „Gospođo, ali danas je tri dana pred let“, na šta ona meni odgovara „Tačno, tri dana pred let, zašto još ne mogu da se čekiram?“. Trepćem ja onako u neverici sa druge strane linije i svane mi da žena ne zna da je 36 sati jeda i po dan. Sledećih pola sata je prošlo u bukvalnoj matematici, kada sam dami morala da bukvalno sabiram sate, ne bih li je ubedila da je malo požurila sa prijavom za let.

pexels.com

Putnici u avionu

Sledeće iskustvo bi bilo tužno da nije bilo smešno. Zove čovek, urla preko telefona, kaže ne zna kad mu je let, propustiće ga. Ja pogledam, vidim piše 20:30 i tako mu i kažem. Tek će on sa druge strane „Ali koje je to vreme, ja na znam kada je 20:30!“. Objašnjavati dvanaestočasovni ili dvadesetčetvoročasovni sistem prikaza vremena potpuno odraslom čoveku u današnje doba je malo je reći tužan. Ali, što se mora nije teško, zar ne?!

pexels.com

Čekaonica

Vremenske zone su već sledeći nivo kompleksnosti. Let iz Londona za Amsterdam obično traje između sat i 15 minuta do sat i po, u zavisnosti od prilika i aerodroma sa kojeg letite. Zove mene putnik dobrano pre datuma leta jer misli da smo mi pogrešili vreme polaska i dolaska. Avion poleće u 13:00 i sleće u 13:25. A piše da let traje sat i 25 minuta. Znanje iz oblasti geografije zaista dobro dođe poneka, te deco, nemojte preskakati lekcije o meridijanima i paralelama, a ni vremenske zone ne zaobilazite. Trebalo je objasniti postojanje Griniča gospodinu kao i vremensku razliku.

pexels.com

Terminal

Poslednja stavka ove kategorije su ekstremno važni ljudi, barem ih ja tako zovem. Žure, trče kroz aerodrome, probijaju se do pulta za prijavljivanje, tresnu torbu o njega i traže da ih zemaljsko osoblje čekira. Naravno, koleginica vidi da let kreće za 15 minuta i ljubazno odbije. Na šta putnika ne mrzi da pozove kontakt centar i izvrišti se na slušalicu da mi nije jasno zašto ta tamo neće da ga pusti, kada avion i dalje stoji na pisti i on može da odšeta do njega i da uđe. Valja napomenuti da se generalno putnici puštaju u avion do pola sata pred let, i da u periodu pre poletanja osoblje aviona vrši sve neophodne sigurnosne pripreme putnika.Takođe, iz bezbednosnih razloga, niko ne može tek tako da šeta po pisti kada mu padne na pamet, posebno kada se njome kreću avionic koji taksiraju i poleću.

A JEL’ SME TO U KABINU?

Ovo je možda i najzaniljiviji segment mog prethodnog radnog iskustva, jer pokazuje koliko putnici umeju da budu kreativni. Jedno prilikom me zove jako tužna žena i kaže mi kako je izgubila majku i leti kući nazad sa njenim ostacima nakon kremacije. Naravno, nikome nije prijatno kada čuje tako nešto i treba biti čovek, naći se mušteriji koja očigledno pati, izjaviti saučešće i pomoći. Ono što niko nije očekivao, a najmanje ja, je pitanje “Da li mogu mamu da nosim u crnoj kesi za smeće, ne kupuje mi se baš urna?”. Kolege sa kojima sam radila tvrde da su videle kako mi lice menja boji kao kolor televizor. Nakon 30-ak sekundi tokom kojih je moj mozak procesuirao ono što su moje uši pokupile, odgovor je naravno bio NE! Stvari u kabini moraju da budu bezbedno i uredno zapakovane, ništa ne sme da se prelliva, presipa ili ne daj Bože rasipa.

pexels.com

Kofer

Sledeći primer je sa početka moje karijere, i mislim da ne postoji anegdota koja je ovo nadmašila, a bilo ih je. Jedne subote, sećam se kao da je juče bilo, zove me usplahirena žena i pita kome da se obrati kako bi jednog putnika skinuli sa crne liste. Ja početnica, naravno nemam pojma, prvi put čujem, pitam nadređenog koji mi kaže da pitam prvo ženu o čemu se radi, da bismo znali ko se time bavi. Žena mi ispriča sledeće. Naime, njen kolega je zamoli da zove umesto njega, on je taj koji je završio na “no fly” listi, kojom se određenim putnicima zabranjuje letenje na letovoma neke kompanije zbog ozbiljnog prekršaja tokom, pre ili posle leta. Ovo se sve odvija nakon napada u Parizu 2015. godine, zapamtite, važno je za radnju.

pexels.com

Kabina aviona

Kaže žena, vidno posramljena, da je došao na aerodrom samo sa ručnom prtljagom, osoblje na ček inu ga je pitalo da li nosi još nešto i da li mu je u torbi za kabinu sve spakovano po propisima. To je standardna procedura i odnosi se mahom na bezbedno pakovanje tečnosti i uklanjanje oštrih i opasnih predmeta iz prtljaga. Na šta je on odgovorio “Da, da, sam sam se pakovao i eksplozivnu napravu sam stigao da upakujem u torbu.”, želeći da bude smešan ili ironičan, to do danas još nismo uspeli da dešifrujemo. Policija se ekspresno pojavila, odvela “duhovitog” čiku, pretresla ga i naravno nikakve naprave nije bilo. Ali jeste bio ekspedovan sa aerodroma, propustio je let i dobio je zabranu na neko duže vreme. Koleginica koja je sa mnom razgovarala kaže da bi želeo da se izvini i zamoli da ga skinu sa crne liste, jer na toj istoj ruti leti barem jednom nedeljno, zbog posla. Kada sam sabrala utiske, zamolila sam ženu da pričeka i narednih 15 minuta provela u histeričnom smehu. Još jedan biser u ediciji “Da nije smešno, bilo bi tužno”.

pexels.com

Kokpit

Naredna epizoda “Česmovača” je nešto što se prosto pamti. U pitanju je bio mejl od izvesne gospođice koja iz ekoloških razloga odbija da pije flaširanu vodu u avionu. I dobro, to razumemo, sa tog stanovišta je u pravu. Tražila je da stavimo napomenu za stjuardese da joj posluže vodu sa česme. Generalno, u avijaciji je standard da se voda iz aviosnkog cevovoda koristi samo prokuvana, u čaju ili kafi, jer se te cevi ne čiste i nije bezbedna za konzumaciju direktno sa slavine. I naravno to joj je i bilo objašnjeno, nakon čega je usledio mejl sadržine “Fuj, zar vi mislite da bih ja ikada pila tu odvratnu, prljavu vodu?! Naravno da ne, ja samo tražim da mi posluže vodu sa česme, one koje svi imamo u kuhinji. Jel tražim previše?”. Bilo je jako teško objasniti dami da avioni nisu povezani ogromnim cevima na vodovodni i kanalizacioni sistem nekog grada ili države i da stoga česmovaču neće moći da dobije.

DOKUMENTA, MOLIĆU!

Zemlje koje su u okviru Evropske unije imaju olakšice koje se tiču putovanja i prevoza, ali avionski transport zahteva da kod sebe imate dokument sa fotografijom radi identifikacije putnika. Za domaće letove to može biti lična karta, uglavnom, a za internacionalne letove to mora biti pasoš uz odobrenu vizu, ako je neophodna. Leti čovek iz Londona za Pariz i zove sa aerodrome, kaže nisu hteli da ga puste jer nema pasoš a on ih ubeđuje da mu ne treba, jer leti samo iz Londona za Pariz, pobogu, pa to nije međunarodni let. Objašnjavanje koncepta domaćeg i međunarodnog avio saobraćaja je potrajalo narednih pola sata.

pexels.com

Pogled kroz prozor aviona

Dolazi žena na šalter za ček in i ljubaznoj koleginici kaže “Evo ja došla, čekirajte me, molim vas, za let!”. Žena joj traži dokumenta i ona joj pruža krštenicu i račun za struju. Koleginica je opominje da ne može da je pusti u avion bez dokumenta sa fotografijom a ona odmah za telefon i zove nas da se žali zašto su je dobili. Kaže da ličnu kartu nije mogla da nađe kod kuće i da je na brzinu pokupila račun za struju i krštenicu, pošto je domaći let u pitanju. Nakon što joj je objašnjeno da dokument mora da ima njenu fotografiju na sebi, ona je rekla “Pa i moji računi dokazuju ko sam ja, i oni su dokumenta!”. Ostatak razgovora je bio zanimljiv, verujte mi.

pexels.com

Aerodrom

Kad se deca dokopaju roditeljskih pasoša, nastane opšti haos. Tako se jedan mučeni putnik pojavio na aerodromu sa ispravom koja je više ličila na bojanku nego na pasoš. Slika iscrtana flomasterima, ceo pasoš u haosu. Čovek u nemoći slaže face pred koleginicom, koja mu kaže da nažalost ne može da ga pusti i da ako je ikako moguće traži hitno izdavanje novog pasoša a da će mu ona pomeriti let za dan ili dva. Nakon toga, već sada očajni čovek zove nas, u problemu jer je u pitanju poslovni put, i kaže “Ali kunem vam se, to sam ja na slici, samo me moj klinac malo ulepšao!”. Ovo je bio jedan od simpatičnijih poziva, ipak očajna vremena zahtevaju očajničke mere!

BONUS VIDEO:

Komentari. (0)