Većina Beograđana dnevno izgubi dosta vremena u gradskom prevozu od kuće do posla. Još ako živite na periferiji računajte da će vam trebati barem sat i po do posla i isto toliko za nazad. Ali, ima i onih koji dnevno do posla i nazad prevale i do 400 km.
Jedan od njih je Kajl Rajs (38) koji svakog dana putuje više od dva sata i pređe više od 200 kilometara do posla. Tokom svog putovanja on pređe četiri savezne države u SAD, a isto toliko mu je potrebno da se vrati kući.
Dobra plata
Kako je ispričao Kajl za Business Insider putovanje mu ne pada teško zato što dobro zarađuje. On sa suprugom i dvoje dece živi u predgrađu Vilmingtona u državi Delaver, a svakog dana putuje na posao u Njujork.
Rajs 15 godina je u Vilmingtonu radio kao bolničar na intenzivnoj nezi.
- Dešavalo se da mi smena traje između 12 i 24 sata dnevno. Direktno sam radio sa najugroženijim pacijentima i voleo sam svoj posao. Ali, smatram da kad vam se ukaže dobra prilika za napredovanje treba da je iskoristite - rekao je on.
Kako je objasnio video je oglas za posao koji mu se dopao.
- U pitanju posao menadžera projekta u softverskoj kompaniji EMS, ali u oblasti zdravstva. Posao mi se dopao zato što sam mogao da iskorisim svoje iskustvo sa bolesnicima. Jedina mana ovog odlično plaćenog posla je bila što je 200 km od mog doma na Menhetnu u Njujorku. Od mene se očekuje da pet dana nedeljno od ponedeljka do petka radim od 9 do 17 sati - rekao je Rajs.
On je stavio troškove na papir i shvatio da mu se najviše isplati da putuje iako to od njega zahteva više od četiri sata vožnje raznim prevoznim sredstvima do posla i nazad.
- U februaru sam počeo da radim i za sada je okej. Kupujem pretplatnu kartu za voz i metro, a mesečno me prevoz košta oko 1.500 dolara. Kad sam se raspitao oko cena stanova za iznajmljivanje u Njujorku shvatio sam da bi mi trebalo oko 4.500 dolara mesečno što je tri puta više od hipoteke koju plaćam za svoju kuću u Vilmingtonu - kazao je on.
Kajl je slikovito opisao kako izgleda jedan njegov prosečan dan.
- Ustajem oko 5. 30 svakog jutra i u 6.15 izlazim iz kuće. Kolima se vozim oko 8 minuta do železničke stanice u Vilmingtonu da stignem na voz u 6.33. Vožnja do Njujorka traje 1 č i 37 minuta. Posle toga ulazim u metro do Svetskog trgovinskog centra i vozim se oko 30 minuta. Izlazim iz metroa oko 8.35 ujutru i pešačim nekoliko blokova do kancelarije. Gotovo nikad ne kasnim na posao i često sam ujutru među prvima u kancelariji - rekao je uz osmeh Kajl.
Kući se vraća istim putem, iz kancelarije kreće posle 17 č, a već u 19.30 je na svom kauču u kući u Vilmingtonu.
- Imam dovoljno vremena da se posvetim deci, večeram, obavim neke poslove pre nego što krenem na spavanje i sutradan opet isto. Koristim popuste za redovne putnike, možda izgleda mnogo što dajem 1.500 dolara za prevoz, ali se isplati. Na poslu sam plaćen mnogo bolje nego u Vilmingtonu i sa njujorškom platom mogu lepo da živim sa svojom porodicom zato što su nam troškovi života neuporedivo niži nego da živimo u Njujorku, tako da preseljenje ne dolazi u obzir - poručio je Kajl.
Kako je rekao pauzu za ručak koristi da obiđe kulturna mesta u Njujorku.
- Dok sam radio kao bolničar u Vilmingtonu više sam pomagao supruzi oko dece, jer ona radi kao policajka. Sad je briga o dvoje dece mlađe od četiri godine pala na nju, ali imamo više novca od moje plate pa nam se isplati da se malo pomučimo - rekao je on.
Na posao obavezno nosi jastuk na naduvavanje za vrat, tamne naočare za sunce i slušalice.
- Nekad samo sedim, slušam muziku i dremam, nekad slušam podkaste, pregledam mejlove ili jednostavno spavam. Dešava se i da odem do vagona u kom je restoran kako bih razgovarao s drugima, a tokom putovanja upoznao sam mnogo zanimljivih ljudi. Najveći stres mi je kad voz kasni, ali i tad imam rezervni plan. Kasnio sam na posao samo u retkim sitaucijama, a moj šef je imao razumevanje jer zna odakle dolazim - rekao je Rejs.
Koliko god da mu je naporno on pronalazi leptu u svom putovanju.
- Mislim da se nikada neću umoriti da gledam izlazak sunca dok voz ulazi u Njujork ili da vidim horizont Menhetna u daljini. Kad god me putovanje na posao frustrira, setim se koliko sam zahvalan što mogu da prođem kroz nekoliko država na putu do posla. Uživam u prirodi pored koje prolazim i shvatam da sam privilogovan što to mogu da gledam svaki dan - zaključio je Kajl Rejs.
Komentari (0)