Prvobitno su bernardinci (engl. Saint Bernard dog) ili psi svetog Bernarda, bili korišćeni za čuvanje zemlje na kojoj je bila švajcarska bolnica Saint Bernard, kao i da pomažu u pronalaženju i spasavanju izgubljenih i povređenih putnika.
Ovi psi su najverovatnije prvobitno bili korišćeni od strane monaha kako bi čuvali teren, a prvo pominjanje ove rase nalazi se u manastirskim zapisima iz 1703. godine. Kada su monasi krenuli u potragu za izgubljenim putnicima, poveli su pse kao zaštitu i tom prilikom otkrili da su oni odlični vodiči sa sposobnošću da pronađu bespomoćne putnike. Izolovanost manastira verovatno je doprinela da se ovi psi definišu u rasu koja je mogla izdržati žestoke zime i imati psihičke karakteristike potrebne za posao potrage i pomaganja.
unsplash.com
Tokom naredna tri veka, bernardincima se pripisuje zasluga za spasavanje više od 2.000 putnika. U period od 1800. do 1810. godine, pas spasilac po imenu Beri (Barry) dobio je zaslugu za 40 putnika koje je pronašao i tako je postao jedan od najpoznatijih pasa ikada. U njegovu čast psi su često bili nazivani imenom “Barryhunden”.
Englezi su ih nazivali “sveti psi" i mnoge od njih uvezli su u nastojanju da ožive svoju pasminu mastifa. U Nemačkoj je ime Alpendog predloženo za naziv rase tokom 1820-ih. Godine 1833. čovek po imenu Danijel Vilson predložio je da se pasmina nazove „psi Svetog Bernarda" i taj naziv je priznat od strane švajcarskog kinološkog kluba 1880. godine, kada je i rasa priznata.
unsplash.com
Kako su počeli bivati poznati i u drugim zemljama, tako je i sama vrsta počela da se menja. Bernardinci iz drugih zemalja bili su mršaviji i viši, što se smatralo “nus proizvodom” ukrštanja.
U Sjedinjenim Američkim Državama, bernardinac po imenu Plinlimon postao je poznat 1883. godine. Bio je u vlasništvu jednog glumca i osvojio je titulu najpoznatijeg bernardinca svog vremena. Vlasnik ga je vodio širom zemlje pokazujući ga u pozorištima. Pet godina kasnije osnovan je Klub rase u Americi koji je prihvatio standarde napisane od strane Švajcarske.
Postoje dugodlaki i kratkodlaki predstavnici, a oni kratkodlaki bili su miljenici monaha konačišta “Sveti Bernard”, odakle su ovi psi i potekli.
KARAKTERISTIKE
Bernardinca najlepše i najlakše možemo opisati sa dve reči - dobroćudni džin. Ima veliku glavu, široku lobanju, kratku njušku i velike, smeđe oči. Ovi psi su veliki, sa širokim leđima, dubokim grudnim košem i jakim bedrima.
Normalna visina mužjaka je od 70 do 90 cm, a ženke su nešto niže. Težina se kod mužjaka kreće od 64 do oko 120 kg, a ženke su mršavije.
unsplash.com
Bernardinac je bio verni spasilac putnika od hladnih, alpskih zima. Zato vam uopšte ne treba biti iznenađujuća njegova nežna i smirena priroda, kao i inteligentna i dobroćudna narav. On je pravi džin, sa snažnom muskulaturom.
TEMPERAMENT
Uprkos svojoj veličini, poprilično je smiren što ga čini odličnim prijateljem porodice. Iako je dobar i u zatvoren prostoru, potrebno mu je i široko dvorište gde će moći da troši svoju energiju, piše portal ljubimci.org. Može živeti i u manjim objektima, sve dok imate vremena da zadovoljite dnevne potrebe za aktivnošću.
unsplash.com
Postoji jedna stvar bitnija od veličine doma, a to je vaša tolerancija u pogledu pravljenja nereda. Bernardinci, generalno, nisu dobar izbor za opsesivne domaćice. Oni se linjaju, balave i nije im strano da se uvaljaju u blato ili prljavštinu. Prisetite se samo luckastog bernardinca Betovena iz istoimenog filmskog serijala i sve će vam biti jasno. Beskrajno simpatičan u svojim bezazlenim glupostima, Betoven je postao naširoko obožavan i proslavio je rasu na velikim i malim ekranima, piše petmagazine.rs.
ZDRAVLJE I NEGA
Obavezno mu tokom vrelih dana obezbedite sveže mesto za odmor i puno vode. Naučite da prepoznate znake iscrpljenosti od vreline, među koje spadaju tamno-crvene desni, slabost ili kolabiranje, zadihanost. Nasuprot ovome, njegovoj sreći neće biti kraja dok ga budete gledali kako se valja u snegu.
Umerena količina vežbanja važna je i da ne bi došlo do gojaznosti. Prevelika težina šteti zglobovima, izaiva artritis i druge ortopedske probleme. Ograničite mu aktivnost još dok je štene, ne dozvolite da se brzo ugoji i da skače po klizavim površinama, kao što je, na primer, parket jer tada može doći do problema sa kukovima.
unsplash.com
Prosečan životni vek ovih pasa je oko deset godina. Kod njih se često mogu javiti problemi sa displazijom kukova i laktova. Takođe, ni problemi sa tumorima kostiju nisu tako retki. U toku rasta i razvoja posebnu pažnju bi trebalo obratiti na kvalitetnu ishranu uz dodatke u vidu mineralno-vitaminskih suplemenata kako bi se kostur psa razvio kako treba.
SJAJNI S DECOM
Bernardinci su neverovatno dobri sa decom, strpljivi, nežni, pažljivi i dosta tolerantni. Ipak i pored toga, nadgledajte decu i pse i malu decu nikada ne ostavljajte same, da ne bi došlo do neželjenih situacija.
unsplash.com
Generalno su dobri i sa drugim životinjama, naročito ako su od šteneta naviknuti na njih. Pazite samo kada su u pitanju manje jedinke, da ih ogromni i teški bernardinac ne bi slučajno povredio.
Da li vi imate bernardince? Podelite vaša iskustva sa nama u komentarima!
,,dobrocudni,,svakakve budalastine vi pisete o psima i ookazujete svoje ogromno neznanje! Jesu bernardinci dobrocudni ali samo prema svojum bliznjima (porodici u kojoj su),na svom terenu ,prema nepoznatim jako su agresivni. Sreca je da se dresiraju lako ,za neke potrebe vezane za cuvanje ali ,moraju obavezno biti dresirani ili kuku i naopako.