Ispovesti

NISAM MATERIJAL ZA BRAK: Ispovest muškarca koji se oženio pre godinu dana

Ovaj muškarac se jednoga dana probudio i shvatio da on ipak nije "materijal za brak"

23.03.2022 16:30

NISAM MATERIJAL ZA BRAK: Ispovest muškarca koji se oženio pre godinu dana
Pixabay.com

Da li smo svi bili spremni za brak? Da li smo našli ljubav svog života i rešili da se najzad skrasimo pored nekoga? Da li smo spremni da se jednoj jedinoj osobi posvetimo na doživotnu ljubav, i obavežemo na dobro i zlo, i to do kraja naših života? Koliko će biti dobrog, da li će možda biti više zlog, i hoće li ta osoba biti zauvek tu za nas?

To je pitanje koje je progonilo i Dušana Petrovića (31) iz Kragujevca. On je svoju suprugu, Milicu, upoznao sa svega 16 godina, u školi. Punih 8 godina trebalo mu je da shvati da želi da budu nešto više od prijatelja, i da otpočnu vezu. Onda je jednoga dana došao trenutak da je zaprosi i osnuje porodicu sa njom, i to se desilo.

Pixabay

Sumnja u instituciju braka

Uljuljkan u naizgled idiličan porodični život, Dušan je jednoga dana shvatio da možda ne želi da bude tu gde jeste, i obuzela ga je panika.

Da li je baš Milica bila najbolji izbor za njega, neprestano se pitao. Tada su već uveliko bili godinu dana u braku, nije se moglo nazad, a da li je trebalo krenuti napred?

To je bilo pitanje koje je Dušana neprestano progonilo. Pomislio je, da on jednostavno nije "čovek za brak", i ta misao ga je užasnula.

Nisam čovek za brak

pexels.com

Zaljubljeni par na početku veze

U naizgled nerešivoj situaciji, požalio se i majci, koja mu je dala najmudriji savet.

- Kada se zaljubimo, mi smo sebični. Tada ne vidimo nikoga drugog, do našeg partnera. Mislimo da se može živeti od ljubavi, da se možemo nahraniti tom ljubavlju i da će ona biti baš ta koja će nas spasiti kad god zalutamo. Ali, ne živi se od ljubavi. Pre ili kasnije zaljubljenost će preći u ljubav, ljubav u posvećenost, posvećenost u odanost, a odanost opet u prijateljstvo. Tako da se vraćamo na početak, da je pametno oženiti se nekim ko nam je prijatelj, po duši. Naposletku, kada se svetla pogase, kada nas svi napuste, potrebna nam je ta jedna ruka spasa, zagrljaj koji isceljuje rane, koji leči, i par reči, dobro poznatih: "Biće sve u redu" - rekla mu je mama Slavica.

Dušan nije bio zadovoljan odgovorom, nedostajao mu je adrenalin u krvi. Tek je ušao u tridesete, i bio je željan svega. Da li je baš Milica ta, čiji glas želi da sluša do večnosti, on to nije znao.

Nije znao ni šta je to što oseća prema njoj posle 15 godina, da li je to zaljubljenost, ljubav, poverenje, prijateljstvo, uteha, ili koje već stanje, ali bio je srećan što je znao da ga razume u srž, i oseća do koske. U pravu je mama, dobro je biti sa nekim sa kim se osećamo "kao kod kuće".

Poenta braka je usrećiti drugog više nego sebe

Pixabay

U brak ulazimo da usrećimo drugog

- Brak je tek nešto treće. To nije više zaljubljenost, tu više nema sebičnosti, to je čisto davanje sebe, bez ikakvih očekivanja zauzvrat. Jer mi kada ulazimo u brak, ne ulazimo da bismo mi bili srećni, već mi ulazimo svesno sa mišlju da usrećimo nekog drugog. Da drugoj osobi budemo mirna luka u uzburkanom moru, i da pritom ne očekujemo da ta osoba bude i naše spasonosno ostrvo. Poenta braka je usrećiti drugog, više nego sebe. Tu je sva mudrost. Druga, jednako bitna stvar je, da mi kada ulazimo u brak sa nekom osobom, mi ne ulazimo u brak samo sa njom, već i sa celom njenom porodicom i svim prijateljima. Ta će njena porodica morati da nam postane podjednako bliska kao i sopstvena, pa je u startu bolje da nam se svidi. Eto, to je suština celog braka - odgovorila je mama Slavica u dahu.

Dušan je na trenutak seo na stolicu. Učinilo mu se da će pasti. Razmislio je da li želi da Milica bude srećna?

Veliki je čovek ta žena!

pexels.com

Prijateljstvo kao osnov veze

- Ako je neko zaslužio da bude srećan, to je Milica. Veliki je čovek, ta žena! Ako bih ikako mogao da neku ženu učinim srećnom, ne bih mogao da zamislim osobu koja to zaslužuje više od nje. Zaista volim njenu porodicu, divni su joj roditelji, sa druge strane oni su ti koji su od nje napravili baš takvog "čoveka" kako umem da kažem. Njene prijateljice, takođe divne, tek sad shvatam koliko sam opušten u njihovom društvu, prijaju mi. Ja sam taj koji je bio sebičan. Setio sam se samo kakav sam bio kada sam u mladosti bio zaljubljen, dok nisam shvatio da je Milica žena za mene. Mršav, zabrinut, rastrzan, povremeno pijan i lud. A kakav sam sad? Spokojan. I to je to. Mi trebamo biti sa osobama pored kojih smo najbolja, a ne najgora verzija sebe. Milici za ljubav, postaću još bolji čovek - razmišljao je naglas Dušan, dok je jurio do prve cvećare da svojoj Milici kupi njeno omiljeno cveće.

Ti si moj dom!

pexels.com

Dom je tamo gde je ljubav

Budilo se proleće i kale su već stizale. Dušan je znao da se vraća na mesto koje mu je tako dobro poznato bilo svih ovih godina. Jeste malo skrenuo sa puta, ali bitno je da je našao jasan put nazad. To mesto kome se vraća, zove se dom.

Budite samo sa onom osobom pored koje se osećate kao da ste kod kuće. Posle dugog putovanja, uvek je pravi osećaj vratiti se kući. Nađite i vi nekoga da bude vaš dom!

 

 

Komentari. (0)