Za Drugi svetski rat se vezuje mnogo mitova, a mnogi od njih su vremenom postali deo neke alternativne istorije. A sigurno jedna od najzanimljivijih priča je legenda o "travi besmrtnosti" koja je svojevremeno rasla samo u ruskim stepama.
Kako kažu narodna predanja, u njoj su tražili spas od starosti carevi i sovjetske vođe, a Hitler je poslao po nju u Rusiju tajnu ekspediciju.
Naime, kada se 1941. godine nemačka vojska približila Krimu, fašističkim vojnim jedinicama se priključila specijalna grupa naučnika. Ona je po naređenju Hitlera radila na tajnom projektu "Trava besmrtnosti". Nacistički biolozi su tražili na Krimu jednu misterioznu biljku da bi napravili od nje eliksir dugovečnosti za Hitlera.
Magična biljka se zvala astragalus. Hitler je saznao za nju od svog privatnog lekara i travara Gerharda Madausa. Doktor Madaus pronašao je podatke o skitskom "cvetu života", koji raste samo u stepi. Drevni narodi su verovali da pomaže protiv starosti i pripisivali mu čarobna svojstva.
Možda vas zanima…
Ispostavilo se da je u pitanju astragalus, ili "carska biljka", kako su je zvali sami Skiti. U njihovim plemenima ovu travu su koristile isključivo vođe: za njih su lekari pravili od astragalusa i kobiljeg mleka isceljujući napitak po tajnom receptu.
Plebejci nisu smeli da dodirnu carsku biljku pod pretnjom smrću. Astragalus je bio tabu i za žene, čak i za plemenite jer one, po mišljenju Skita, ne umeju da čuvaju tajne.
Očekivano, ruski partizani su saznali o njihovim istraživanjima na Krimu i preneli ovu informaciju Staljinu. Ali, sovjetski vođa je tada imao mnogo većih briga, pa nije obratio pažnju na ovaj izveštaj.
Nacistički naučnici su u međuvremenu uspeli da pronađu retku biljku i da je donesu u Nemačku. Međutim, Hitler je uzalud čekao eliksir dugovečnosti: doktor Madaus je uskoro umro ne završivši istraživanja.
Eksperimenti su se sprovodili prvo na životinjama, pa posle na pacijentima jedne moskovske bolnice, koji nisu imali pojma kakav tačno uzorak uzimaju. Lekari su davali taj preparat obolelima od ateroskleroze (jer istu je dijagnozu imao i Staljin) i ljudima koji su doživeli moždani udar.
Poboljšanje je bilo zapaženo kod 93 odsto pacijenata. Kada je Staljin saznao o sjajnim rezultatima eksperimenta, zatražio je taj lek i za sebe. Ali, uskoro je prekinuo tretman, jer je bio veoma paranoičan i uvek je sumnjao da ga truju saborci iz Politbiroa.
Međutim, njegovi partijski naslednici su obratili ozbiljnu pažnju na astragalus. On je postao toliko popularan u sovjetskim vrhovima da je dobio naziv "trava vođa iz Kremlja".
Tako se završava, ili, u stvari, tek počinje legenda o cvetu besmtrnosti.
Međutim, priča ima i nastavak - Jurij Konstantinov koji je napisao knjigu o astragalusu, tvrdi da ova biljka može da privuče zlato - naime, ova biljka je poznata po tome što raste pored naslaga mangana i uranijumskih ruda, kojih ima tamo gde i zlata.
Ova činejnica nije dala mira alhemičarima koji su uporno kroz istoriju koristili astragalus u svojim tajnim eksperimentima, nadajući se da će im pomoći da stvore kamen mudrosti.
Druga neobična činjenica jeste da astragal, osim zlata u svom sastavu ima i gvožđe, aluminijum, magnezijum, kalcijum, natrijum, mangan i bor.
Otkrivena je i velika količina fosfora i silicijuma, prenosi oblakbeli.
Slovi za moćnu biljku protiv starenja. Rađene su brojne studije, a kako navodi Konstantinov, potvrđeno je da astragalus usporava starenje. Takođe, odlično je sredstvo za smirenje i brzo eliminiše stres.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)