Marija Terezija, drugo dete cara Karla VI, rođena je 13. maja 1717. godine u Beču, nedugo nakon tragičnog gubitka njenog jedinog brata Leopolda. Njeno rođenje je izazvalo veliko razočaranje kod cara i bečke javnosti, jer su svi s nestrpljenjem očekivali muškog naslednika. Umesto toga, dočekano je žensko dete, što je u to vreme bio neobičan i nepoželjan ishod. Ipak, Marija je postala ključna figura u istoriji Habsburške dinastije jer je, nakon smrti svog oca, postala prva žena koja je nasledila presto.
Karlo VI, njen otac, učinio je sve što je mogao kako bi omogućio nasleđivanje prestola po ženskoj liniji. Ova odluka, poznata kao Pragmatička sankcija iz 1713. godine, bila je presedan na evropskim dvorovima tog vremena.
U svetu gde su muški naslednici dominirali, Karlo VI je prelomio tradiciju i omogućio svojoj ćerki da nasledi teritorije koje su do tada bile dostupne samo muškarcima. Ova hrabra odluka postavila je temelje za buduću vladavinu Marije Terezije, koja će se suočiti s mnogim izazovima kao prva žena na čelu Habsburške monarhije.
Marijina vladavina
Godine 1740. Marija Terezija postaje nadvojvotkinja Austrije, a istovremeno preuzima i titule kraljice Ugarske, Češke, Hrvatske, Galicije i Lodomerije, kao i nemačke kraljice. Njena vladavina nije bila laka; suočila se s brojnim preprekama, uključujući protivljenje aristokratije i vojnu pretnju. Iako je želela da učestvuje u ratovima, često je bila sprečavana zbog svojih trudnoća, što je dodatno komplkovalo njenu situaciju.
Bez obzira na to, Marija Terezija je uspela da uspostavi stabilnost i unapredi položaj žena u društvu, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji. Ironično, Marija Terezija, jedna od najznačajnijih figura u istoriji Habsburške monarhije, nikada nije bila krunisana krunom carice. Naime, formalno je njen suprug, Franc Stefan, bio car, a tek kada je on postao car Svetog rimskog carstva, Marija Terezija je dobila titulu carice, ali samo kao supruga cara.
Iako su se od nje očekivale tradicionalne uloge žene u monarhiji, kao što su predavanje vlasti mužu i sinu Jozefu, Marija Terezija je postala apsolutni vladar svojih poseda.
Marija Terezija je bila poznata po svojim reformama koje su značajno uticale na razvoj Austrije. Uz pomoć svojih ministara, sprovela je mnoge važne promene u različitim oblastima.
Reformisala je obrazovanje, uvodeći opštu školsku obavezu koja je zahtevala da svako dete uzrasta od 6 do 14 godina pohađa školu. Ovaj potez je značajno doprineo obrazovanju i podizanju svesti među građanstvom. Značajno je modernizovala vojsku, čime je osigurala jačanje državne moći. Pored toga, reorganizovala je finansije i državnu kasu, postavljajući temelje efikasnijeg upravljanja resursima.
Ove promene su se pokazale ključnim za stabilizaciju države i unapređenje njenog položaja u Evropi. U njenom mandatu, zabranila je i lov na veštice, kao i mučenje, što je predstavljalo značajan pomak u pravcu humanizacije pravnog sistema i zaštite ljudskih prava.
Dobila na poklon zoološki vrt
Franc I je tokom svoje vladavine imao samo nominalnu ulogu, dok su pravi državni poslovi ležali na plećima Marije Terezije. Zanimljivo je da je Franc I svojoj supruzi za rođendan poklonio zoološki vrt, koji je danas najstariji te vrste na svetu, smešten na imanju palate Šenbrun u Beču.
Njihov brak, uprkos skandalima, smatra se srećnim. Nažalost, Franc I je umro iznenada 18. avgusta 1765. godine u Inzbruku na povratku iz opere, ostavljajući Mariju u dubokoj žalosti. Njihov najstariji sin Jozef postao je car Svetog rimskog carstva i vladao je zajedno sa majkom do njenog kraja.
Marija Terezija je u rasponu od 20 godina rodila 16 dece, od kojih je 13 preživelo detinjstvo. Imala je jedanaest ćerki i pet sinova. Često je izjavljivala da želi da ide u bitke, ali su je stalne trudnoće sprečavale. Nakon što su njena deca odrasla, redovno im je pisala, verujući da zadržava autoritet nad njima, iako su neki od njih postali carevi i kraljice.
Marija Terezija je takođe aktivno učestvovala u pronalaženju bračnih partnera za svoju decu. Ovi pregovori su se vodili paralelno sa ratnim kampanjama i državnim poslovima. Dok je decu tretirala s ljubavlju, često su bila korišćena kao pijuni u strategijama, a njihova sreća je bila žrtvovana za interese države. Njeni sinovi Josip i Leopold bili su neposredni naslednici njenog prestola, dok je ćerka Marija Antoaneta nažalost završila pod giljotinom kao žena francuskog kralja Luja XVI.
Na kraju, kada je preminula 29. novembra 1780. godine u 63. godini, Marija Terezija je ostavila iza sebe obnovljeno carstvo koje je imalo dugotrajan uticaj na Evropu. Njeni naslednici nastavili su sa modernizacijom inspirisani njenim primerom. Sahranjena je zajedno sa mužem u Carskoj kripti, u grobnici čiju je izradu naredila za svog života, čime je ostavila trajni trag u istoriji.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)