Danas kad čujemo izraz "sijamski blizanci", najčešće mislimo na retku medicinsku pojavu blizanaca koji su fizički povezani, ili pak koristimo izraz kao metaforu za ljude koji su nerazdvojni. Međutim, ovaj termin potiče od stvarnih ljudi – Čanga i Enga Bunkera, braće koji su 1811. godine postali simbolična figura za fenomen kojem duguju svoje ime.
Čang i Eng su rođeni 11. maja 1811. godine u Sijamu, današnjem Tajlandu, u selu blizu reke Mekong.
Njihovo postojanje odmah je izazvalo čuđenje i strah među ljudima, a prema nekim izvorima, ljudi su ih smatrali zlim predznakom. Zbog toga je čak i kralj Sijama naredio njihovu smrt, iako je, srećom, tu naredbu brzo zaboravio. Na kraju su braća provela život od 62 godine, što je bilo daleko duže od mnogih drugih sa sličnim medicinskim slučajem.
Putovanje u Ameriku
Kada su imali samo 17 godina, Čang i Eng su pristali da krenu na turneju sa škotskim biznismenom Robertom Hanterom, koji ih je ubedio da napuste domovinu i krenu u Ameriku. Kralj Sijama je prvobitno bio protiv, ali je Hanteru trebalo pet godina da ga ubedi.
Tako su braća krenula na put, ostavljajući Sijam i svoju porodicu za sobom. U Americi su postali poznati kao "sijamski blizanci" i ubrzo su postali atrakcija u cirkusima i javnim priredbama.
Profimedia
U početku su bili predmet interesovanja naučnika i lekara koji su istraživali njihov fizički spoj. Čang i Eng su bili povezani u predelu grudnog koša, a mnogi su bili fascinirani činjenicom da su oba brata istovremeno osećala bol ili druge senzacije u tom delu tela. Ipak, ono što je počelo kao slavna turneja, uskoro je postalo sve manje glamurozno.
Hanter ih je eksploatisao, zarađujući novac na njihovom imenu, dok su braća zarađivala samo mrvice. Kada su napunili 21 godinu, odlučili su da se osamostale, uz pomoć menadžera, pa su putovali na turneje po Americi.
Brakovi sa sestrama
Nakon što su stekli nezavisnost, Čang i Eng su 1843. godine odlučili da se ožene sestrama Adelaidom i Sarom Jejts, što je izazvalo veliku pažnju i, često, podrugljive komentare.
Uprkos društvenim preprekama, njihovi brakovi su opstali, a braća su započela porodične živote, imajući po 10 i 11 dece. Prilagodili su se životu u Severnoj Karolini, a čak su i postali vlasnici plantaža i robova.
Profimedia
Brakovi braće Bunker u njihovo vreme nisu bili samo neobični zbog toga što su se oni oženili sestrama, već i zato što su se venčali sa "običnim" belkinjama, što je izazvalo dodatnu sumnju i podsmeh. Svi su se pitali kako će funkcionisati život u braku sa dva para koja su doslovno vezana za jedno drugo.
Novine su izveštavale o ovom događaju, ali njihov ton bio je uglavnom podrugljiv i negativan, a i sam trenutak venčanja bio je haotičan. Na dan venčanja, kada su braća i njihove supruge stigli do crkve, masa je počela da divlja – neki su ih vređali, drugi su im pretili, a došlo je i do toga da su nekoliko muškaraca razbili prozore njihove kuće. Ipak, uprkos svim preprekama i javnom negodovanju, venčanje je uspelo, a Čang i Eng su nastavili da žive zajedno sa svojim ženama.
Koliko je poznato, obojica braće su imali srećne brakove. O svom privatnom životu nisu govorili javno, a iako su mnogi želeli da saznaju "kako to oni rade", nikada nije postojala zvanična potvrda o njihovoj intimi. Ono što je ipak zabeleženo u istoriji jeste da su Čang i Adelaida imali 10 dece, dok su Eng i Sara dobili 11. Takođe, interesantna je činjenica da su se njihove supruge uvek porađale u razmaku od 3-4 dana, što je postalo predmet mnogih spekulacija. U svakom slučaju, uprkos mnogim izazovima i predrasudama, braća su stvorila porodične živote koji su ličili na tradicionalni južnjački stil života.
Kada je izbio Američki građanski rat, Čang i Eng su stali uz Konfederaciju, iako su njihova imanja bila pogođena gubicima, a oni su se našli u finansijskoj krizi. Bez mnogo opcija ponovo su krenuli na turneje širom sveta, ali godine starosti i zdravstveni problemi počeli su da uzimaju danak.
Poslednji dani i smrt
U 63. godini života, Čang je pretrpeo moždani udar koji ga je ostavio paralizovanog. Zdravlje mu je brzo propadalo, a zajedno s bratom Engom razmatrao je mogućnost hirurškog razdvajanja. Međutim, to se nije dogodilo. U januaru 1874. godine Čang je preminuo, a Eng je ubrzo nakon toga preminuo od šoka, iako su neki tvrdili da je uzrok bila smrt zbog gubitka krvi kroz zajednički cirkulatorni sistem.
Priča o Čangu i Engu Bunkeru nastavila je da inspiriše generacije, a njihovi potomci, kojih, kako se procenjuje, ima oko 1.500, i dalje se okupljaju na porodičnim susretima. Naredne generacije su ostvarile značajan uspeh, uključujući i kompozitorku Karolin Šo, dobitnicu Pulicerove nagrade.
Iako su tokom života često bili izloženi predrasudama i nedaćama, Čang i Eng su ostavili trajni trag u svetu. Zajedno su došli do Amerike, prošli kroz brojne nepravde, stekli slobodu, stvorili porodicu i ostavili priču koja i danas fascinira i inspiriše.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)