Muzička umetnica Minka Popović, koja je najavila specijalni koncert namenjen najmlađim ljubiteljima kvalitetnog zvuka u našoj zemlji, otkrila nam je u intervjuu za Srećnu Republiku kako se pripremala za ovaj nesvakidašnji događaj i na koji će način on biti upriličen.
Svoje prvo muzičko obrazovanje Popovićeva je stekla u klasi prof. Bojana Bruna kada je imala samo pet godina, dok je srednju muzičku školu završila u klasi klavirskih pedagoga prof. Olge i Aleksandra Bauera. Kada je napunila šesnaest godina upisala je Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu i diplomirala sa najvišim ocenama kao student generacije. Nastupala je na brojnim scenama širom Srbije, ali i u Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji, Grčkoj, Austriji, Nemačkoj, Španiji, Rumuniji i Japanu. Od 2021. direktor je privatne muzičke škole "Pianisimo" u Salcburgu, koja prati razvoj dece od najmlađeg uzrasta, do priprema za upis na akademiju.
Ovoga puta ona je najavila koncert koji će biti posebno interesantan mališanima, a organizuje se u ponedeljak, 3. februara. U pitanju je muzička bajka o sloniću Babaru, koja je jedna od najčarobnijih ostvarenja, gde se klasična muzika i tekst prožimaju u fantastičnoj, intimnoj atmosferi. Muzika Fransisa Pulanka (Francis Poulenc) i priča Žana de Brunhofa (Jean de Brunhoff) vode nas korak po korak, notu po notu kroz avanture slonića Babara.
- "Slonić Babar" je prevod francuskog originala "Histoire de Babar, le petit elephant", autora Žana de Brunofa, slikovnice pisane pre skoro sto godina! Od momenta kada je napisana (1931), priča je prevedena na više od trideset jezika i postala je hit kao animirana serija koja prati avanture nestašnog slona. Začudo, tek sada se Babar pojavljuje među Srbima, a za to je zaslužna i izdavačka kuća Informatika Beograd. Tim povodom organizujemo koncert 3. februara u Artgetu (Kulturni Centar Beograd) u 17.30, kako bismo uz Pulankovu muziku (koji je komponovao muziku za priču o Babaru u periodu od 1940-45. godine, a u izvođenju klavirskog duo koji činimo Anastasija Pešić i ja, i naraciju maestralnog Miloša Vlalukina) na najbolji način predstavili priču mladoj beogradskoj publici - istakla je Popovićeva.
Koliko god da je u ovom poslu, ona ne može da odoli reakcijama mališana.
- Dosad su Babara u izvođenju našeg klavirskog dua čula uglavnom nemačka i austrijska najmlađa publika. Iznenadilo me je kako pomno prate i reaguju na ovu muziku, koja je za starije slušaoce ponekad delovala "suviše apstraktno". Ta čista ekspresija i uzbuđenje najveća su inspiracija i sreća za umetnika. Sebe doživljavam kao nekoga ko priča priču, pa me raduje da me neko sluša otvorenih očiju i usta. Nema ništa uzbudljivije od pričanja magične priče i verovanja u nju. Zato slavimo umetnost - poručila je naša sagovornica.
Kreativnost je za nju odmor.
- Ja sam egzistencijalno zavisna od svoje kreativnosti s obzirom na to da sam koncertni pijanista. Crtanjem se bavim iz čistog zadovoljstva, tako da je materijalna "nagrada" samo jagoda na šlagu. U poslednje vreme ilustrujem članke, slikam i dizajniram plakate, a inače crtam sve i svašta - najradije stripove intimne tematike. Teško je razdvojiti rad i odmor s obzirom na to da mislim, vežbam, predajem, nastupam, stvaram i posle pet popodne, a najčešće vikendom. Nema odmora - završila je ona u intervjuu za Srećnu Republiku.
Komentari (0)