Uran, planeta "više sile" kako je nazivaju, ulazi u prvi vazdušni znak Zodijaka 2025. godine i, po najavama astrologa, doneće tektonske promene.
Uranu je potrebno oko 84 godine da prođe kroz ceo Zodijak. Od 2018. nalazi se u Biku, a u znaku Blizanca će biti od 2025. do 2033. godine. Tempo promena će se povećati, ali se verovatno neće odigrati onako kako smo očekivali.
Astrolozi su izdvojili ključne datume na koje bi trebalo obratiti pažnju:
- Uran ulazi u Blizance 8. jula 2025.
- Retrogradni hod u Biku događa se 8. novembra 2025.
- Uran ponovo ulazi u Blizance i tu ostaje od 26. aprila 2026.
- Ulazi u znak Raka 3. avgusta 2032.
- Poslednji put ulazi u znak Blizanaca 12. decembra 2032.
- Ulazi u znak Raka i tu ostaje do 22. maja 2033.
Uran predstavlja princip revolucije, slobode i promene, kao i potrebu za originalnošću i nezavisnošću od tradicije. Povezuje se sa iznenadnim i neočekivanim slomovima i/ili prodorima, novim uvidima, buđenjima i pobunama.
Njegova naelektrisane energije ubrzava stvari i donosi uzbuđenje i nemir, a ujedno podstiče inovacije i briljantnost.
Pixabay
Možda vas zanima…
Dok Uran prolazi kroz znakove, on ometa i transformiše na neočekivane i nepredvidive načine. To se moglo videti od 2018, kada je Uran ušao u znak Bika: tranzit je izazvao promene u našim vrednostima, ekonomiji, poljoprivredi i načinu na koji se odnosimo prema zemlji. Predstoji još promena, kao i konjunkcija sa Jupiterom 2024. godine.
Kada Uran uđe u promenljive Blizance, biće srećniji nego u zemaljskom, fiksnom Biku i neće gubiti vreme, navode astrolozi. Tada možemo da očekujemo da će se stvari ubrzati i da ćemo promeniti način razmišljanja i komunikacije, kao i kako se krećemo i kupujemo.
Pixabay
Kako ima onih koji veruju u astrologiju, tako ima i onih koji astrološkim predviđanjima ne daju na značaju. Britanski astrolog Džesika Davidson povezala je značajne događaje koji su se odigrali i vreme boravka Urana u Blizancima sa vremenima u kojima su se dešavale značajne tehnološke revolucije.
Astrološki gledano, kada Uran uđe u Blizance donosi mnogo borbi i okršaja, pobuna i revolucija protiv uspostavljenih sila, ili borbi između suseda ili unutar teritorija, kao što su građanski ratovi. Takođe, on donosi i tehnološke inovacije i otkrića u nauci, kao i promene u infrastrukturi trgovine i putovanja.
Uran u Blizancima kroz istoriju
Prethodni tranziti Urana u Blizancima bili su veoma burni za čovečanstvo.
Vraćajući se u 405. – 398. pre nove ere Uran je bio u Blizancima kada je Atina poražena u ratu od Sparte 404. pre nove ere. Do 402. godine pre nove ere demokratija je ponovo uspostavljena. U narednim godinama Sokrat je počeo da predaje filozofiju uključujući ljude u dijalog. Ali 399. pre nove ere, Uran je uticao na umove mladih, jer ih je naterao da razmišljaju.
Uran je bio u Blizancima u periodu od 1439. do 1446. godine, kada je Nikola Kuzanski objavio „O učenom neznanju“. Poput Sokrata, bio je dovoljno mudar da prepozna da ništa ne zna, ali je takođe predložio mogućnost o postojanju paralelnih univerzuma i vanzemaljaca. U međuvremenu, Johan Gutenberg je radio na svojoj štampariji 1440. godine, što je početak štamparske revolucije. Gutenbergova Biblija je nastala nakon ovog perioda 1455. godine.
Pixabay
U periodu od 1606. do 1613. Uran je u Blizancima izazvao naučnu revoluciju: 1608. nastao je teleskop, godinu dana kasnije Kepler je otkrio zakone planetarnog kretanja, a 1610. Galileo Galilej otkrio je tri Jupiterova satelita. Iste godine, Tomas Heriot je prvi posmatrao sunčeve pege pomoću teleskopa.
U međuvremenu, štamparska revolucija je jačala i prve novine su izašle neposredno pre toga u Nemačkoj 1605. godine. Istina, to je više bio pamflet, ali se pomama brzo proširila Evropom, a 1609. pojavile su se prve novine koje su bile redovno štampane. Džon Spid je 1611. uradio kartografiju Velike Britanije, a iste godine je objavljena i Biblija kralja Džejmsa.
Uran je bio u Blizancima u periodu od 1690. do 1697. u blagom preklapanju sa Neptunom u Ovnu, kada je naučna revolucija nastavljena pod uticajem Isaka Njutna. Njegovi „Matematički principi prirodne filozofije“ objavljeni su neposredno pre ovog tranzita 1687. i uspostavili su zakone mehanike i gravitacije.
Hajgens je 1690. objavio „Traktat o svetlosti“, objašnjavajući refleksiju i prelamanje.
Džon Lok, otac liberalizma, objavio je nekoliko radova tokom ovog perioda, uključujući „Ogled o ljudskom razumu“ 1690. i „Misli o vaspitanju“ 1693. godine.
U periodu od 1774. do 1781. Uran je bio u znaku Blizanaca zajedno sa Plutonom u Vodoliji. Ovaj period je obeležio prelaz između doba prosvetiteljstva i industrijske revolucije, ali i mnogo borbi. Američka revolucija je počela 1775, Amerika je proglasila nezavisnost od Britanije 1776, ali su borbe nastavljene do 1783. godine.
Pjer Simon Laplas uradio je opsežan rad na diferencijalnim jednačinama, verovatnoći i statistici, francuski matematičar i vunderkind Žirard izumeo je prvu vodenu turbinu, Džejms Vat je 1769. patentirao svoju parnu mašinu, a Vilijam Heršel je otkrio Uran.
Pixabay
U to vreme objavljene su i kapitalne knjige „Bogatstvo naroda“ Adama Smita, „Zdrav razum“ Tomasa Pejna, „Dijalog o prirodnoj religiji“ Dejvida Hjuma i „Kritika čistog uma“ Imanuela Kanta.
Prva fotografija u boji, geomagnetna oluja, kapitalna dela...
Uran je bio u Blizancima u periodu od 1858. do 1865. zajedno sa Neptunom u Ovnu, kada je industrijska revolucija hvatala zalet, a građanski ratovi izbijali širom sveta.
Tokom ovog perioda napisano je mnogo velikih romana, uključujući Dikensa, Dumasa, Flobera, Dostojevskog i Tolstoja. Novine su takođe doživele ekspanziju, a 1860. godine Poni ekspres je počeo da isporučuje poštu u SAD, iako to nije dugo trajalo.
Pixabay
Čarls Darvin je objavio „O poreklu vrsta“ 1859. godine, a sledeće godine se na Oksfordu vodila debata o evoluciji između naučnika i filozofa, uključujući Vilberforsa i Hakslija. Godine 1865. Gregor Mendel, koji se smatra začetnikom klasične genetike, saopštio je rezultate eksperimenata na baštenskom grašku.
Iste godine, Džejms Klerk Maksvel, osnivač moderne elektrotehnike, objavio je dinamičku teoriju elektromagnetnog polja. Prvu fotografiju u boji predstavio je na predavanju 1861. godine.
Kometa Donati, prva fotografisana kometa zabeležena je 1858. na dan kada je Uran ušao u Blizance. Prvi zvučni snimak francuske narodne pesme „Au clair de la lune“ napravljen je 1860. godine pomoću fonoautografa.
Tri godine kasnije otvorena je prva podzemna železnica u Londonu.
Drugi izumi i inovacije ovog vremena uključuju prvu fotografiju iz vazduha, prvu punjivu bateriju, prvu komercijalnu naftnu bušotinu, motor sa unutrašnjim sagorevanjem i telefon koji je napravio Johan Filip Rajs.
20. veku Uran je doneo ratove i tehnološka otkrića
Uran je bio u Blizancima u periodu od 1941. do 1949, što je bila ključna decenija 20. veka.
Drugi svetski rat je već počeo 1939. i trajao je do 1945. godine, ustupajući mesto Hladnom ratu, sukobu između dve supersile SAD i Sovjetskog Saveza.
U ovom periodu beleži se veliki broj pronalazaka i otkrića u tehnologiji, posebno u računarstvu.
U početku su SAD ostale na marginama Drugog svetskog rata, a kada je Uran ušao u Blizance u avgustu 1941. godine, Ruzvelt i Čerčil su se sastali kako bi dogovorili Atlantsku povelju u kojoj su navedeni njihovi zajednički posleratni ciljevi. SAD su ušle u rat u decembru 1941. nakon napada na Perl Harbur. Međutim, Uran se do tada vratio u Bika i nije se vraćao u Blizance sve do maja 1942. godine, kada se odigrala bitka za Midvej.
Pixabay
Rat je doveo do mnogih inovacija i tehnoloških otkrića, kao što je atomsko istraživanje projekta Menhetn kojim je postignuta prva nuklearna lančana reakcija. Dve atomske bombe bačene su na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine.
Moderna kriptografija uzela je maha sa Kolosom 1943, prvim elektronskim računarom koji je korišćen za dešifrovanje nemačke Lorenc mašine. Prvi digitalni računar opšte namene koji je bio kompletan po Tjuringu bio je ENIAC, napravljen u SAD 1945. godine.
Ovaj period je takođe označio početak svemirskog doba, a prvi objekat koji je napravio čovek koji je stigao do ivice svemira bila je raketa V-2 1944. Radarski zraci odbijeni su od Meseca na Zemlju 1946, čime je izmerena njihova razdaljina, a Albert je bio prvi majmun koji je lansiran u svemir 1948. godine.
Gandi je 1942. zahtevao nezavisnost Indije od Britanije, tri godine kasnije počelo je Nirnberško suđenje, a 1948. doneta je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. U međuvremenu, Alfred Hofman je uzeo dozu LSD-a da bi istražio svoju svest 1943. godine, a 1944. Zakon o obrazovanju u Britaniji je obezbedio da svako ima pravo na obrazovanje, kao i na školske obroke i mleko.
Ana Frank je 1942. počela da piše svoj dnevnik o životu u skrivanju od nacista, ali je umrla u koncentracionom logoru Bergen-Belzen 1945. godine.
Ključne knjige objavljene u ovom periodu su „Bekstvo od slobode“ Eriha Froma, „Priroda i sudbina čoveka“ Rajnholda Nibura, „Stranac“ Albera Kamija i „Mit o Sizifu“, „Biće i ništavilo“ Žan-Pola Sartra, „Životinjska farma“ Džordža Orvela i „1984“, „Kibernetika ili kontrola i komunikacija u životinji i mašini“ Norberta Vinera, „Heroj sa hiljadu lica“ Džozefa Kembela...
Šta nas čeka od 2025. godine?
Uran će boraviti u Blizancima od 2025. do 2033. godine. Nije teško zamisliti šta bi se moglo dogoditi kada se desi taj tranzit, jer se mnogo toga već dešava.
Možemo očekivati nastavak brzog tehnološkog razvoja koji smo videli od 1940-ih i promena koje on stvara.
Proboj bi mogao da se desi u skoro svim oblastima, a posebno u komunikacijama, telefonima, računarstvu, neuronskim mrežama, veštačkoj inteligenciji i algoritmima, kao i putovanju i transportu, uključujući vazduhoplovnu i svemirsku tehnologiju.
Ovaj tranzit takođe doprinosi opštem trendu decentralizacije koji je podržan pomeranjem ciklusa Jupiter - Saturn u vazdušne znakove. Svaki pokušaj centralizacije ili dupliranja globalizma mogao bi da se raspadne u kontaktu sa stvarnošću.
Pixabay
Takođe, kako navodi britanska astrološkinja u svojim prognozama, može se očekivati mnogo nestabilnosti i ekstremne neizvesnosti. Ništa neće dugo „stajati u mestu“, a društvene promene će se ubrzati, vođene upotrebom tehnologije.
Napredak u virtuelnoj i proširenoj stvarnosti mogao bi da transformiše igre i obrazovanje. Ali to bi takođe moglo da preplavi svet prevarama, iluzijama i kompjuterskim virusima ostavljajući naše mreže ranjivim na hakovanje i krađu. Kvantno računarstvo bi moglo da unese revoluciju u kriptografiju, a da ne spominjemo nadzor, digitalne ID-ove i sve širi panoptikum. Takođe, moglo bi da se desi da se čovečanstvo bori sa tehnologijom otvorenog koda i P2P mrežama.
Gradovi bi mogli da budu redizajnirani kako bi se prilagodili pametnoj tehnologiji i nadzoru, kao i električnim automobilima i punjačima. Već postoje planovi da se gasni kotlovi i peći na drva ukinu i da se svaki dom priključi na pametno brojilo. Urbana obnova mogla bi da promeni način na koji se krećemo po našim lokalnim sredinama, sa novim oblicima javnog prevoza, samovozećim automobilima i dronovima koji isporučuju robu.
Većina ovih promena verovatno neće uspeti kako je planirano i može doći do iznenadnih neočekivanih neuspeha i preokreta. Verovatno ćemo iskusiti nedostatak resursa potrebnih da napravimo svu ovu tehnologiju, posebno litijumske baterije koje imaju ograničen životni vek. Možda će otkrića poboljšati funkcionisanje baterija ili promeniti način na koji se prave.
Pixabay
Alternativa je da se ulože ogromne količine novca na razvoj svemirskih putovanja i tehnologije za rudarenje asteroida. Posle godina skepse mediji sada NLO-e shvataju ozbiljno.
Zajedno sa Plutonom u Vodoliji, Uran u Blizancima bi mogao da donese revoluciju u proizvodnji električne energije. Možda ćemo videti početke besplatne energije i decentralizovanih mreža distribucije energije. Revolucija u ovoj oblasti može da postane neophodna zbog šokova uzrokovanih kvarovima na mreži i ekstremnim vremenskim prilikama.
Moguća je još jedna solarna erupcija poput „Karingtonovog događaja“ iz 1859. godine koja bi imala razarajući efekat na naše električne mreže, što bi značilo zbogom digitalnoj ekonomiji, zbogom nadzoru, zbogom mrežama za isporuku tačno na vreme – zbogom civilizaciji kakvu poznajemo!
Ovo bi se moglo desiti u bilo kom trenutku, ali će postati verovatnije kada dostignemo vrhunac trenutnog solarnog ciklusa, koji se dešava sredinom decenije – baš kada Uran ulazi u Blizance. Međutim, ne bi nam bila potrebna ogromna sunčeva baklja da izazove ozbiljne poremećaje. Još od 1859. godine magnetno polje Zemlje polako gubi snagu, pa bi čak i standardni CME mogao da probije polje i preokrene naše tehnološke živote - osim ako nas Uran ne inspiriše da stvorimo veštački štit.
Takođe, moglo bi da dođe do nove revolucije u onlajn učenju, ali opet uz tektonske poremećaje. Nisu nemoguće radikalne reforme u obrazovanju i školskom sistemu, kao i u jeziku, pisanju i slobodi govora.
Najzad, može doći do šokova i poremećaja u medijima, kao i načinima na koje delimo informacije putem interneta i društvenih mreža. Umetnost ometanja može dostići nove visine, odnosno padove, a istina i laž će postati još više polarizovane.
Ovaj tranzit ne sluti na dobro ni kada je reč o potencijalnim ratovima. Novi rat mogao bi da započne sredinom decenije, kada i Uran i Neptun promene znake - osim ako se ne urazumimo.
Pixabay
U najboljem slučaju, Uran u Blizancima ukazuje na potencijal za masovno buđenje i promenu načina na koji razmišljamo. Moglo bi da dođe do radikalne revizije naših obrazaca razmišljanja i našeg razumevanja svesti.
Uran nam može pomoći da se izvučemo iz matrice i vratimo se u kontakt sa snagom naših stvarnih umova, a ne umova podržanih tehnologijom. Mogli bismo da saznamo više o tome kako misli menjaju stvarnost, a to bi moglo da promeni i način na koji koristimo tehnologiju.
Takođe, moglo bi da dođe do otkrića i novog razmišljanja u nauci, revolucije u matematici i davno zakasnele reforme kompjuterskog modeliranja i njegovih implikacija. Zajedno sa Plutonom u Vodoliji, ovaj tranzit bi mogao da nas podstakne da napravimo korak unazad kada je reč o tehnologijama i inspiriše nas da se isključimo sa mreža, a da veću pažnju posvetimo susretima sa ljudima iz stvarnog života.
U 2032. Uran će biti u konjunkciji sa Saturnom u Blizancima i sve što budemo uradili od sada do tada biće na ispitu. Nove strukture i ideje će ili uspeti i postati „nova normalnost“ ili će u potpunosti propasti, piše Telegraf.rs.
Komentari (0)