Prezime na Balkanu kakvo danas poznajemo uvedeno je tek 1842. godine naredbom kneza Aleksandra Karađorđevića. Pre toga, ljudi su se identifikovali prema plemenu, zanimanju, mestu prebivališta ili čak nadimcima. Ova prezimena često nose duboko ukorenjene porodične i kulturne osobitosti.
Mnogi Balkanci su nosili prezimena koja su odražavala njihovo plemensko poreklo, kao što su Gužva, Debeljković i Živin. U Budimu i okolini, prezimena poput Kljakavi, Kobila i Tot ukazivala su na specifične osobine ili zanimanja.
Prezime Majstor označavalo je veštinu u zanatu, dok su prezimena poput Mali i Čarapa nastala iz nadimaka koji su se kasnije pretvorili u prezimena. I Debeljković i Kljakavi mogu biti povezani sa fizičkim osobinama ili specifičnim ponašanjem.
Neobična prezimena
Balkanski regioni, poput Hercegovine, imaju specifična prezimena koja su postala poznata širom bivše Jugoslavije. Agbaba, Guzina i Istinić nose lokalni pečat, dok prezimena kao što su Zaklan, Prdavica i Prdić i dalje izazivaju čuđenje.
Neka prezimena na Balkanu danas zvuče smešno, kao Zvijer, Osoba ili Bu, ali su u prošlim vremenima nosila sasvim drugačija značenja. Zvijer je moglo označavati hrabrost, a Osoba specijalnu ličnost u društvu.
Prezimena sa vulgarim značenjem
Neka prezimena, poput Špička, Kenjalo i Kurić, danas se doživljavaju kao vulgarna, ali su u prošlosti imala sasvim drugačije konotacije. Karagaća, na primer, potiče od reči za pantalone, dok Kurić dolazi od staroslovenske reči za petla.
Možda vas zanima…
Prezime nije služilo samo kao identifikacija, već je često odražavalo socijalnu ulogu osobe, njen posao ili poreklo. Iako mnogi od tih izraza danas nemaju isto značenje, oni su deo bogatog kulturnog nasleđa Balkana. Iako možda ne razmišljamo o poreklu svog prezimena, ona nose priču o prošlim vremenima i životima ljudi koji su ih nosili.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)