Izreku Oči su ogledalo duše mnogi smatraju tačnom, a čini se da ona ljudima pomaže u donošenju svakodnevnih odluka, kada ste recimo u grupi ljudi i uhvatite nečiji pogled možete odmah shvatiti kakva je on osoba. Iz tog razloga nije ni čudo da su razni naučnici rešili da se bave baš njom.
Mada sa naučne tačke gledišta nije jasno šta je tačno duša, gde se ona nalazi i kako funkcioniše njeno ogledalo, ljudi na osnovu očiju često donose odluke o tome kakvi su drugi. Baš zato je naučno istraživanja A. Andersona i D. Lija toliko značajno u nauci.
Naime, oni su ljudima davali slike očiju i od njih su tražili da pokušaju da pogode raspoloženje osobe čijoj te oči pripadaju. Svi do jednog su to uspeli, a zanimljivo je da kada su im pokazani i drugi delovi lica, posebno usne, koji se nisu slagali sa očima, ispitanici su ipak stajali iza svojih reči. Razlog za to je što smo naučeni da u očima tražimo istinu i dok usnama možemo da se smešimo čak i kada smo ljuti ili tužni, to ne možemo da sakrijemo u očima.
Takođe, Li i Anderson pokazali su da kada su u pitaju moralni zadaci, odgovor na pitanje će biti onaj koji smo najviše puta videli. Ovo bi značilo da oči, odnosno naše čulo vida, gradi naš moralni kompas i način na koji ćemo da funkcionišemo. S tim u vezi, možemo da se podsetimo i istraživanja sa lutkom Bobo, koje možete videti u videu iznad, a koje pokazuje iste rezultate.
Dakle, postavlja se pitanje da li je moguće da oči nisu ogledalo duše već i sama duša? Štta vi mislite?
Komentari (0)